Jom Kipur počinje danas sa zalaskom sunca: Za Jevreje ovo je dan pokajanja i pomirenja

Jevreji veruju da molitvama, pokajanjem i milosrđem tokom Dana strahopoštovanja mogu da utiču na to u koju će ih od tri knjige Bog upisati, pre nego što se knjige zapečate na Jom Kipur

Jom Kipur za hebrejsku 5784. godinu počinje sa zalaskom sunca u nedelju, 24. septembra 2023. i završava se u veče ponedeljaka, 25. septembra 2023.

Jom Kipur, takođe poznat kao Dan pomirenja, je najsvetiji dan u godini za Jevreje. Njegove centralne teme su pomirenje i pokajanje. Jevreji tradicionalno obeležavaju ovaj sveti dan 25-časovnim postom i intenzivnom molitvom, često veći deo dana provodeći u službama u sinagogi. Jom Kipur završava godišnji period poznat u judaizmu kao Veliki sveti dani (ili ponekad "Dani strahopoštovanja", piše "Hebcal".

Preporučujemo

Jom Kipur označava kraj Dana strahopoštovanja, ili Dana pokajanja, koji počinju Roš Hašanom, jevrejskom novom godinom. Smatra se da je tokom perioda od 10 dana pojedinac u stanju da utiče na Božje planove za narednu godinu. U Mišni, zakonskom tekstu koji diktira jevrejski svakodnevni život, Bog je prikazan kako upisuje imena ljudi u jednu od tri knjige o Roš Hašani: knjigu dobrih ljudi, knjigu zlih ljudi i knjigu ljudi koji nisu ni potpuno zli ali ni pravedni.

Jevreji veruju da molitvama, pokajanjem i milosrđem tokom Dana strahopoštovanja mogu da utiču na to u koju će ih od tri knjige Bog upisati, pre nego što se knjige zapečate na Jom Kipur.

Zabranjen je rad, a uzdržava se još i od umivanja, kupanja, intimnih odnosa, nošenja kože ili mazanja tela kremama. I oni Jevreji koji ne poštuju običaje posećuju sinagogu i tamo obavljaju pet molitvi, tokom kojih priznaju svoje grehe. Pojedini nose belu odeću koja simbolizuje pokrov za sahranu, odeću anđela i čistoću opraštanja.

Prva služba, koja se održava po zalasku sunca, uključuje Kol Nidre, tokom kog se okupljeni mole da se svaki zavet Bogu koji se ne može ispuniti tokom naredne godine proglasi ništavnim. Smatra se da je Kol Nidre postao deo ceremonije kako bi Jevreji koji su pod prisilom dali neko obećanje mogli da se vrate svojoj veri.

Kako se veruje da Bog sudi i mrtvima i živima, prva dnevna služba uključuje službu žalosti u kojoj ljudi izgovaraju molitvu u ime izgubljenog roditelja ili voljene osobe. Obećavaju se dela milosrđa i veruje se da se tako obezbeđuje pozitivan Božji sud.

Dok se tokom službe čitaju poslednje molitve, čuje se šofar ili ovnov rog i to je znak da je oprost od Boga odobren i da se post završio. Vernici idu svojim kućama, nalaze se sa porodicom i prijateljima, piše "Nacionalna geografija".

(Ona.rs)