Čitanje sa papira menja način na koji mozak obrađuje priču: Novo otkriće iznenadilo i istraživače

U vremenu kada se sve više sadržaja čita na telefonu, tabletu ili elektronskom čitaču, mnogi su se zapitali da li je zaista važno na kom medijumu čitamo. Za većinu ljudi odgovor je bio jednostavan - bitan je sadržaj, a ne forma. Međutim, novo naučno istraživanje sugeriše da naš mozak možda ne vidi stvari na isti način.

Naučnici iz Japana otkrili su da čitanje štampanih knjiga može pomoći mozgu da lakše povezuje informacije, prati složene priče i pamti detalje, dok čitanje na digitalnim uređajima zahteva veći mentalni napor kako bi se postigao isti rezultat.

Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu PLOS One, pružaju zanimljiv uvid u to kako se način čitanja može odraziti na procese razumevanja i pamćenja.

Mozak stvara "mapu" priče dok čitamo

Čitanje nije samo prepoznavanje reči na stranici. Dok pratimo radnju, naš mozak neprestano povezuje likove, događaje, mesta i vremenske tokove u jedinstvenu mentalnu celinu.

Naučnici ovaj proces nazivaju stvaranjem "šeme priče" - unutrašnjeg okvira koji nam pomaže da razumemo šta se događa i kako su pojedini delovi povezani.

Prema autorima studije, upravo tu fizička knjiga može imati neočekivanu prednost.

Dok držimo knjigu u rukama, osećamo njenu težinu, broj stranica koje smo pročitali i one koje tek slede. Tekst se nalazi na stalnim pozicijama, a stranice stvaraju svojevrsne prostorne orijentire koje mozak nesvesno koristi.

Kod digitalnih uređaja ti fizički tragovi uglavnom ne postoje. Ekran ostaje isti bez obzira na to koliko stranica smo pročitali, pa mozak ima manje prostornih informacija na koje može da se osloni.

Zašto su naučnici koristili japanske stripove

Tim sa Univerziteta u Tokiju odlučio je da istraživanje sprovede koristeći japansku mangu - formu stripa poznatu po složenim pričama i bogatim vizuelnim detaljima.

U eksperimentu je učestvovalo 25 studenata kojima je prva polovina priče data ili u štampanom obliku ili na tabletu. Nakon toga učesnici su tokom snimanja mozga magnetnom rezonancom čitali drugi deo priče i odgovarali na pitanja koja su zahtevala povezivanje informacija iz oba dela narativa.

Rezultati su pokazali zanimljiv obrazac.

Čitaoci knjiga dolazili su do odgovora brže

Iako su obe grupe davale podjednako tačne odgovore, učesnicima koji su prvi deo priče čitali na tabletu bilo je potrebno više vremena da povežu sve informacije i pronađu rešenje.

Drugim rečima, do istog zaključka su dolazili sporije.

To je navelo istraživače da detaljnije pogledaju šta se u tom trenutku dešava u mozgu.

Šta su pokazali snimci mozga

Skeniranja su otkrila da su kod ispitanika koji su čitali papirnu verziju određeni delovi mozga zaduženi za jezik i povezivanje narativnih informacija bili manje aktivni.

Na prvi pogled to može zvučati loše, ali zapravo znači upravo suprotno.

Kada mozak koristi manje resursa za isti zadatak, to ukazuje da informacije obrađuje efikasnije.

Kod čitalaca koji su koristili tablet primećena je pojačana aktivnost u delovima mozga povezanim sa jezičkom obradom, kao i u regionima koji se uključuju kada osoba rešava složene mentalne zadatke.

Naučnici smatraju da je to znak da je mozgu bilo potrebno više napora kako bi povezao različite delove priče.

Prostorna memorija možda igra veću ulogu nego što mislimo

Jedno od najzanimljivijih otkrića odnosi se na deo mozga poznat kao desni angularni girus, koji učestvuje u obradi prostornih odnosa.

Kod ispitanika koji su čitali na tabletu upravo je ovaj region pokazivao pojačanu aktivnost.

Istraživači veruju da su oni morali dodatno da rekonstruišu raspored scena i detalja u svojoj glavi jer nisu imali fizičke orijentire koje pruža papirna knjiga.

Da li to znači da treba da odustanemo od digitalnog čitanja?

Ne nužno.

Autori studije naglašavaju da digitalno čitanje ne sprečava razumevanje sadržaja. Učesnici koji su koristili tablet uspešno su razumeli priču i tačno odgovarali na pitanja.

Razlika je bila u tome što je njihov mozak morao da uloži više vremena i energije kako bi postigao isti rezultat.

Drugim rečima, ekran nije problem sam po sebi, ali papir može predstavljati dodatnu podršku procesima pamćenja i povezivanja informacija.

Da li isto važi i za romane?

Iako je istraživanje sprovedeno na mangama, autori smatraju da bi slični efekti mogli da se jave i kod klasičnih knjiga.

Priče, likovi i razvoj radnje funkcionišu po sličnim principima bez obzira na format, a upravo je organizacija informacija ono što je bilo u fokusu ovog istraživanja.

Zbog toga naučnici planiraju nova istraživanja koja će ispitati kako različiti načini čitanja i pisanja utiču na rad mozga.

Za ljubitelje knjiga, rezultati predstavljaju još jedan argument u prilog starom dobrom papiru. Za one koji više vole ekran, poruka je nešto drugačija - možda nije loše s vremena na vreme posegnuti za pravom knjigom i dozvoliti mozgu da priču doživi na način na koji je vekovima navikao.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.