3 stvari koje loše utiču na decu u Srbiji, a roditelji teško mogu da ih iskorene: Pedagog daje savete

Specijalni pedagog Boris Herman ističe da su nam deca pod lošim uticajima okoline

Živimo u takvom vremenu da su nam deca neretko prepuštena sama sebi i često čujemo da ih "vaspitava društvo".

Često roditelji zbog raznih obaveza zapostave one koje bi trebalo da imaju prema detetu, pa su ponekad deca i nervozna, besna, sebična. Vaspitavaju se na ulici i postaju povodljiva zbog društva.

Preporučujemo

Specijalni pedagog Boris Herman odgovorio je na nekoliko pitanja u vezi sa negativnim uticajem na decu poput društvenih mreža, kladionica u blizini škola, energetska pića i slično.

Pre svega, deca su često pod lošim uticajem okoline. Kada vide da okruženje, najbolji drug ili drugarica probaju nešto novo, odmah se i on/ona oproba u tome.

Primera je mnogo, od banalnog trenda kupovine brze hrane koja se prodaje pored škole do mnogo ozbiljnijih  navika. Mogu li roditelji uticati na "povodljivost" svoje dece?

- Prekomerna upotreba, recimo, energetskih pića štetna je i za odrasle, a kamoli za decu. Zbog svojih sastojaka, ona imaju štetno delovanje na decu. Na žalost, o štetnosti može samo da se pročita na samim proizvodima, gde piše da se ne preporučuje mlađima od 18 godina, ali ne postoji zabrana prodaje kao što postoji kod alkoholnih pića. Nekad je to vođeno željom da se "poprave mentalne sposobnosti", naročito kada je potrebno za kratko vreme naučiti propušteno gradivo a nekada je to stvar izbora. Energetska pića imaju atraktivna pakovanja "jakih" naziva koji asociraju na snagu, brzinu... Deca i mladi misle da će velikom količinom postati brži i jači. Nažalost, velikom količinom su samo bliži zdravstvenim ustanovama. Kod mladih postoji jedan drugi motivator kada je u pitanju konzumiranje ove vrste pića - kaže naš sagovornik.

On ističe da deca i mladi vole da budu "u trendu", posebno ako im taj trend diktiraju njihovi uzori sa društvenih mreža.

- Roditelji mogu da utiču na decu, ali pre svega ne bi smeli pred decom da piju ova pića jer im šalju pogrešnu poruku. Osim toga, morali bi da jačaju svest da deca ne moraju baš u svemu da imitiraju vršnjake. Ako govorimo o pomoći za učenjem, moja preporuka roditeljima jeste da nauče decu tehnikama za savladavanje gradiva - jasan je Herman.

I prisustvo kladionica u blizini škola negativno utiče na decu i ne treba napominjati da je loša navika. Herman nam odgovara koja je to moguća tačka prekretnica da dete uđe u kladionicu.

- Maloletnicima nije dozvoljen ulazak u kladionice, ali im nije zakonom zabranjeno da se kockaju i klade na internetu. Problem je u tome što se zavisnost od kockanja lako stiče, ali teško leči. Početnička sreća učvrsti potrebu za kockanjem jer dobijanje novca dovodi do lučenja dopamina, hormona sreće, a pritom pored zadovoljstva dobijaju i novac. Nažalost, vrlo brzo se dobici pretvaraju u gubitke, a deca i mladi pokušavaju da povrate izgubljeni novac. Neretko se za novac obraćaju zelenašima, a pritisak koji trpe može da dovede i do samoubistava čijih smo i bili svedoci. Da li preveliko prisustvo kladionica može da dovede do povećanja broja zavisnika od kockanja? Moje lično mišljenje je da može.

Takođe, svedoci smo da deca poseduju telefone koji su im prozor u svet jer su im dostupni internet i društvene mreže, odakle ponekad dobijaju sulude ideje. Jednostavno uplove u neki drugi svet, a kako tome da stanemo na put?

- Deca ne poseduju telefon jer koriste telefone roditelja. Često roditelji ne mogu da se organizuju da kvalitetno provedu vreme sa detetom, pa im dopuštaju da koriste telefon, bez ograničavanja vremena provedenog na internetu, ali i sadržaja koji će im biti dostupan. Ako pogledamo prethodna dva pitanja, možemo videti da kroz agresivne reklame i kampanje deca stiču svest da su kockanje ili energetska pića normalna stvar u životu, da je čak preporučljivo piti energetsko piće ili kladiti se jer im baš to preporučuju njihovi idoli iz medija. Zato treba jačati kapacitete deteta i porodice da deca ne bi svoje potrebe zadovoljavali na pogrešan način - jasno nam odgovara Boris Herman.

(Ona.rs)