Počeo je Božićni post, a sa njim i pitanje zašto to radimo? Moje iskustvo će vam sigurno dati brojne odgovore

Vreme čitanja: oko 4 min.

Malo pomalo, evo već devet godina, u kontinuitetu svaki post se u mom slučaju podrazumava, ali dok sve ovo pišem, najmanje govorim o hrani, a objasniću i zašto

Foto: Shutterstock

U jednom periodu svog života osetila sam neki snažan pritisak sa svih strana. Malo pomalo, ali i sticajem nekih okolnosti, shvatila sam da mi najviše nedostaje vera u ljude, vera u nešto... Iako nisam nikada bila verski fanatik, ali svakako svoju veru i crkvu poštujem, jednog dana uputila sam se duhovniku koga sam sasvim slučajno upoznala na jednoj slavi.

U razgovoru sa njim, dobila sam neke korisne savete i nezaobilaznu priču o iskušenjima, ali i toj veri koja često svima nama nedostaje. Prilika da nešto promenim bila je upravo ta, da pokušam i počnem da menjam nešto. Počela sam postom.

Naime, odmah što svima padne na pamet je hrana! Međutim, to je najmanji problem, jer tokom posta se zaista dešavaju različita iskušenja, koja samo jaka volja može pobediti. Ako se pitate, zašto se odupirati? Pa odgovor je jednostavan - nije sve dobro što nam se na prvi pogled dobrim čini.

Četiri posta i sreda i petak

Pravoslavni vernici koji poste, znaju da se svaka sreda i petak, osim onih trapavih poste, kao i to da imamo četiri velika posta, Božićni, Vaskršnji, Petrovski i Gospojinski. Tokom godine, dobro raspoređeni kroz sva godišnja doba. Danas je počeo Božićni, i kako ime kaže traje do 7. januara.

Božićni post spada u stroge postove, a Vaskršnji u najstrože. Zatim sledi Petrovski, koji je malo "laganiji", a onda najkraći Gospojinski, koji je takođe strog. Početak posta za mene je bio otkrovenje. Tačnije, pre devet godina polako sam počela da uvodim u svoj život nov način razmišljanja, ali i ishrane, te sam ovim malim podvizima uspela da na neki način sebi obezbedim ono neophodno - veru, ljubav, suzdržanje, i naravno, plemenitost. Ako vam kažem da je posna hrana najmanji problem, ne znam da li biste mi verovali.

Postepeni početak

Posle nekih dešavanja pre devet godina, odlučila sam da krenem sa sredom i petkom, kada je post u pitanju, a zatim sam velike postove postila samo prve i zadnje nedelje kako bih se mogla ispovedati, a kasnije i pričestiti. Duhovnici imaju razumevanja i mogu vam pomoći u tome ako želite, jer u svemu što radite, najvažnije je čisto srce i da činite dobra dela. Ako iskreno kažete svešteniku da još uvek niste spremni za ceo post, imaće razumevanja.

Ako se dobro sećam, sreda i petak su prošli bez problema, Božićni te 2016. je prošao sa prvom i poslednjom nedeljom, ali je već naredni Vaskršnji, koji je trajao duže od 40 dana, protekao u kompletno bez ikakvih problema. Od tada do danas postim, iako mi se često dešavalo da ga teško nosim jer mi je krvna slika kao temperatura u januaru ali ipak, ljubav, volja i želja, barem u mom slučaju, najjači su motivi da istrajem.

Malo pomalo, evo već devet godina, u kontinuitetu svaki post se u mom slučaju podrazumava, ali dok sve ovo pišem, najmanje vam govorim o hrani, a reći ću i zašto.

Kome se post ne preporučuje

Deca do sedme godine i trudnice, kao i teški bolesnici ne treba da poste, ako govorimo o hrani. Međutim, svi mi ostali to možemo izneti bez problema, izbalansiranom i raznovrsnom ishranom. Međutim ona duhovna strana, koja podrazumeva - oprost, toleranciju, razumevanje, ljubav, uzdržavanje od loših misli i dela i svega ono što nas čini dobrim, to je suština.

Kada opisujem jednog takvog čoveka, na pameti mi je naš voljeni Patrijarh Pavle, koji je delovao tako blago, skromno i jednostavno... Ipak, kako nisam ni Pavle ni neko poput njega, nego žena "kratkog fitilja" i komplikovane sudbine, moj podvig je urodio plodom, te sam vremenom postala tolerantnija, bolja, blaža, ljubaznija i ono najvažnije - bolji čovek.

Ne dajte da tuđe loše ponašanje utiče na vas

Koliko puta ste se pitali zašto vas je neko prevario, a verovali ste mu i pomogli? Koliko ste se pitali zašto vam se dešavaju loše stvari iako ste dobri prema ljudima? Pa odgovor se krije u tome da nas možda neko zaista stavlja na iskušenja kako bismo postali bolji ljudi. Za mene je post vreme mira, ljubavi i praštanja.

Meni je post pomogao u velikoj meri da nađem mir, razumem druge koji zaista ne znaju šta rade i konačno shvatim da samo nesrećan čovek radi loša dela, te nečije poašanje samo oslikava nečije unutrašnje stanje.

Ako biste me pitali kako se to odražava na zdravlje što se ishrane tiče, mogu reći fenomenalno, punog stomaka ne možete razumeti mnoge stvari, a ako ste umereni, samo će vam se kasti.

(Ona.rs)