Zašto nekad "pustite goluba" bez problema, a nekad svi beže od vas zbog smrada: Nije samo pasulj kriv

Svi vole da se prave da se to ne dešava. U društvu se kašlje, otvara prozor ili diskretno menja tema razgovora. Niko ne želi da bude glavni osumnjičeni kada vazduh iznenada postane... teško podnošljiv.

Međutim, koliko god tema bila neprijatna, gasovi su sasvim normalan deo života. Svaka osoba ih ima, a stručnjaci navode da prosečan čovek ispusti gas između 12 i 25 puta dnevno. Većina prođe potpuno neprimećeno. Nema zvuka, nema mirisa, nema razloga za brigu.

Problem nastaje kada se situacija promeni i kada se zapitate zbog čega su vaši gasovi neprijatnog mirisa odjednom postali toliko intenzivni da ih je nemoguće ignorisati. U najvećem broju slučajeva odgovor se krije u onome što ste pojeli. U nekim situacijama telo na taj način može da ukaže i na određene zdravstvene probleme.

Krivac se često nalazi na tanjiru

Koliko god zvučalo jednostavno, hrana je najčešći razlog zbog kojeg dolazi do stvaranja neprijatnih mirisa tokom varenja.

Dok organizam razgrađuje namirnice, nastaju različiti gasovi. Kada se u tom procesu stvore jedinjenja koja sadrže sumpor, rezultat može biti miris koji mnogi porede sa pokvarenim jajima.

Posebno su poznate namirnice bogate vlaknima i sumpornim jedinjenjima.

Na toj listi nalaze se:

• brokoli,
• kupus,
• prokelj,
• karfiol,
• špargla,
• crni i beli luk.

Vlakna su izuzetno važna za zdravlje, pa činjenica da izazivaju više gasova ne znači da ih treba izbaciti iz ishrane. Organizam ih sporije vari, što bakterijama u crevima daje više vremena za fermentaciju i stvaranje gasova.

Pasulj je dobio reputaciju s razlogom

Malo koja namirnica ima takvu reputaciju kao pasulj.

Razlog nije mit već sastav ove mahunarke. Pasulj sadrži složene ugljene hidrate i šećere koje organizam ne razgrađuje lako. Kada stignu do debelog creva, bakterije preuzimaju posao, a rezultat je veća količina gasova.

Zbog toga mnogi već unapred znaju šta ih čeka nekoliko sati nakon obilnog pasulja za ručak.

Mleko i sir nekima mogu zadati muke

Nisu svi organizmi isti.

Kod osoba koje imaju intoleranciju na laktozu, šećer iz mleka ne može pravilno da se razgradi. Umesto toga, bakterije ga fermentišu u crevima, što dovodi do nadutosti, grčeva i gasova neprijatnog mirisa.

Ukoliko nakon mlečnih proizvoda redovno primećujete iste simptome, vredi obratiti pažnju na vezu između hrane i tegoba.

Kada lekovi poremete ravnotežu u crevima

Mnogi ne povezuju terapiju sa promenama u varenju.

Određeni lekovi, posebno antibiotici, mogu privremeno promeniti sastav bakterija u digestivnom sistemu. Kada se naruši prirodna ravnoteža crevne flore, često dolazi do pojačanog stvaranja gasova i promena njihovog mirisa.

Takve tegobe uglavnom prolaze nakon završetka terapije i oporavka crevne mikrobiote.

Zatvor može biti neočekivani uzrok

Kada se stolica duže zadržava u debelom crevu, bakterije nastavljaju da razgrađuju njen sadržaj.

Rezultat nije samo osećaj nadutosti već i stvaranje gasova koji mogu imati znatno intenzivniji miris nego inače.

Dovoljan unos tečnosti, vlakana i redovna fizička aktivnost često mogu pomoći da se problem ublaži.

Nije svaki neprijatan miris bezazlen

Većina slučajeva nema veze sa ozbiljnim bolestima. Ipak, postoje situacije kada smrdljivi gasovi mogu biti jedan od simptoma određenih zdravstvenih stanja.

Među njima su:

• celijakija,
• sindrom iritabilnog creva,
• Kronova bolest,
• ulcerozni kolitis,
• bakterijske infekcije digestivnog trakta,
• poremećaji apsorpcije hranljivih materija.

Ređi uzrok može biti i rak debelog creva, posebno ukoliko se javljaju dodatni simptomi.

Signali koje ne biste trebali ignorisati

Neprijatan miris sam po sebi uglavnom nije razlog za paniku.

Pažnju zaslužuju situacije kada se uz njega pojave i drugi simptomi:

• jaki bolovi u stomaku,
• dugotrajna nadutost,
• dijareja,
• krv u stolici,
• mučnina i povraćanje,
• neobjašnjiv gubitak telesne težine,
• povišena temperatura.

Takve promene zahtevaju razgovor sa lekarom kako bi se utvrdio uzrok tegoba.

Može li problem da se reši?

Dobra vest glasi da se u najvećem broju slučajeva neprijatni gasovi mogu ublažiti jednostavnim promenama navika.

Pomaže sporije jedenje, manje porcije, dovoljan unos vode i redovna fizička aktivnost. Korisni mogu biti i probiotski proizvodi poput jogurta koji doprinose održavanju zdrave crevne flore.

Gazirana pića, velike količine alkohola i namirnice za koje već znate da vam smetaju često je pametno ograničiti.

Neprijatna tema koja govori mnogo o zdravlju

Koliko god razgovor o gasovima bio neprijatan, reč je o potpuno normalnoj funkciji organizma. Miris koji povremeno iznenadi najčešće je posledica hrane i načina varenja.

Telo svakodnevno šalje različite signale, a digestivni sistem nije izuzetak. Kada promene postanu učestale, traju dugo ili ih prate drugi simptomi, vredi oslušnuti ono što organizam pokušava da poruči.

(Ona.rs / Healthline / Cleveland Clinic)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.