Deca u Srbiji su žrtve "efekta zečje rupe": Evo o čemu je reč i da li bi totalna zabrana bila uspešna

Stručnjaci: Zabrana korišćenja društvenih mreža deci bila bi kontraproduktivna

Zabrana društvenih mreža deci nije adekvatana mera i može biti kontraproduktivna, ocenili su psiholog Zoran Crnjin i stručnjak za digitalni marketing Petar Vasić koji savetuju roditeljima da kroz edukaciju pokažu deci kako da društvene mreže koriste na pametniji način i usmere ih na onaj sadržaj od kojeg će imati koristi.

Crnjin je povodom istrage koju je Evropska komisija protiv TikToka zbog navodnog kršenja pravila Evropske unije o zaštiti dece i transparentnosti oglašavanja na toj društvenoj mreži i to na osnovu Zakona o digitalnim uslugama (DSA), za Tanjug rekao da zabrana korišćenja društvenih mreža deci nije pravi put, i da bi bila kontraproduktivna i nerealistična jer će deca doći u kontakt sa drugom decom koja će imati pristup socijalnim mrežama.

"Preporuka je da se nauči da se te društvene mreže koriste na jedan odgovoran način. Moj savet roditeljima je da sednu sa decom i zajedno instaliraju taj TikTok, učestvujte sa decom, posmatrajte koji oni sadržaj konzumiraju, razgovarajte sa njima o tom sadržaju, naučite ih da prepoznaju opasnosti", poručio je on.

Crnjin navodi da se "efekat zečje rupe" odnosi na fenomen gde korisnici tih socijalnih mreža budu uvučeni u konzumiranje tog sadržaja koji im se prikazuje, a iza toga se nalazi algoritam samih socijalnih mreža, i dodao da smatra da se sve društvene mreže koriste tim efektom, a ne samo TikTok.

"Verujem da se svi koriste time, vi to vidite u svakodnevnom korišćenju interneta da se prikazuju reklame koje su krojene ka vašim interesovanjima, to nije uobičajeno i nije mi iznenađenje da se pribegava tim strategijama", rekao je psiholog.

Prema njegovim rečima, period rane adolescencije je inače problematičan za razvoj svih bolesti zavisnosti, pa tako i zavisnosti od interneta koja još uvek nije zvanično uvrštena kao bolest zavisnosti, ali se razmatra da ona bude definisana kao jedna od ponašajnih zavisnosti.

Vasić je za Tanjug rekao da je TikTok je trenutno najpopularnija društvena mreža među mladima i da je ona dosta veća od Instagrama.

"Ljudi provode daleko više vremena na TikToku nego na Instagramu. Mi se tako informišemo, edukujemo, tako da je ona krucijalna za nas. S druge strane, ona nam uzima puno vremena, zato što je optimizovana da nam krade vreme",

Prema njegovim rečima, čovek teško može da se distancira od te platforme jer gledanje takvog sadržaja utiče na lučenje dopamina u organizmu kod korisnika zbog čega može biti potencijalno opasna.

Vasić objašnjava da TikTok može da se koristi već od 13. godine, ali da je u Srbiji TikTok otvoreniji za razliku od Kine koja ima drugačiju verziju.

"Ono što je kod nas problematično je da naši roditelji ne posvećuju dovoljno vremena TikToku kako bi videli šta njihova deca rade. I to je vrlo problematično jer naša deca nemaju dovoljno poznavanja kulture ponašabnja na društvenim mrežama. Društvene mreže imaju algoritam iza sebe. Veštačka inteligencija nudi nama različite sadržaje i mi ih konzumiramo. Roditelji su tu da upute decu na zanimljiv i edukativni sadržaj", rekao je Vasić.

Vasić naglašava da trenutno traje "rat" TikTok-a i kompanije Meta u čijem sklopu su društvene mreže Fejsbuk, Instagram kao i aplikacija za razmenu poruka Votsap.

Govoreći o "efektu zečje rupe" Vasić navodi da je algoritam društvenih mreža tako napravljen da nama nudi sadržaj koji smo gledali prethodno i sa kojim smo bili zadovoljni, koji smo lajkovali ili komentarisali.

"Tako da nas hrani sličnim sadržajima i možemo otprilike se zatvorimo u tu takozvanu "zečju rupu" i da mislimo da je stvarno drugačiji nego što jeste. To su sve opasnosti koje su u stvari efekat društvenih mreža. Mi treba da se naviknemo na ovu situaciju i da počnemo da učimo kako se koriste ove tehnologije. Mi smo prva generacije i tek sada polako razumemo šta je to. Mlađe generacije se dosta bolje snalaze", rekao je Vasić.

Vasić ocenjuje da su društvene mreže generalno pogrešno koncipirane.

"Pogrešno su koncipirane jer su vlasnici privatne kompanije. Svaki put kada je vlasnik privatna kompanija, mi vidimo mogućnost različitih manipulacija", rekao je Vasić.

Vasić zaključuje da će sve to ostati tako dok god se pravila na internetu ne promene, a da ćemo do tada zavisiti interesa privatnih kompanija koje imaju koristi od trenutne situacije.

U anketi koju je Tanjug sproveo, građani navode da provode dosta vremena na internetu i društvenim mrežama, ali da se trude da regulišu algoritam kako bi im bio ponuđen sadržaj koji žele da gledaju.

Jedan od ispitanika je istakao da se više puta dogodilo da izgovori naglas ime nekog proizvoda ili usluge, a da mu kasnije taj proizvod ili usluga budu ponuđeni na društvenim mrežama u vidu reklamnog sadržaja.

(Telegraf.rs/Tanjug)