Praznik Cveti proslavlja veličanstven ulazak Isusa u Jerusalim: Početak poslednje nedelje Hristovog stradanja
Kao zvanični hrišćanski praznik, ustanovljen je u IV veku u Jerusalimu i od tada se proslavlja u svim zemljama sa neznatnom razlikom u običajima
Sa Lazarevom subotom, kod nas poznatijom kao Vrbica i praznikom Cveti, koji se praznuju jedan za drugim, polako ulazimo u poslednju nedelju pred najznačajniji hrišćanski praznik Vaskrs.
Sutra, tako pada kraj cvetne nedelje, odnosno kada se puni mesec završava se praznikom Cveti, koji u sebi pored hrišćanskih ima i dosta paganskih običaja.
Ovaj praznik spada u pokretne i slavi se uvek nedelju dana pred Vaskrs i podseća nas na Hristov ulazak u Jerusalim i poslednju nedelju njegovog života. Kao zvanični hrišćanski praznik, ustanovljen je u IV veku u Jerusalimu i od tada se proslavlja u svim zemljama sa neznatnom razlikom u običajima.
Prema Jevanđelju, Isus je u grad ujahao na magarcu, dočekan masom ljudi koji su mu prostirali svoje odežde pred noge, put mu posipali cvećem i palminim listovima i pevali u njegovu slavu:
O Gospode, pomozi! O Gospode, daj da bude napredak!
Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!
Blagosiljamo vas iz doma Gospodnjeg.
— Ps. 118 25-26[6]
Ovo je protumačeno kao da Isus, predstavljajući se kao car Judeje, želi da opstruiše vlast rimskog cara, te je izveden pred sud Sinedriona i osuđen na smrt. Nakon ovako veličanstvenog Isusovog ulaska u Jerusalim, uslediće poslednja nedelja njegovog stradanja.
Simbolika palminog lišća
Međutim dva praznika Vrbica i Cveti će vekovima ostati u narodu kao jedni od najradosnijih praznika koji su puni raznih simbola. Praznik Vrbica uvodi vernike u duhovnu atmosferu koja kulminira tokom Cveti, povezujući dva događaja simbolički i liturgijski.
- Dok Vrbica naglašava temu vaskrsenja i obnove, Cveti se fokusira na triumfalni ulazak Hrista u Jerusalim, gde je dočekan sa poštovanjem i radosti, što se odražava kroz upotrebu palmi ili vrbovih grančica. Oba praznika zajedno stvaraju dubok kontekst za početak Strasne nedelje, gde se vernici pripremaju za vrhunac Vaskrsa - ističe istoričarka Dijana Vasiljević.
Vrba i palmina grana imaju posebna simbolička značenja tokom praznika Cveti, koja su duboko ukorenjena u tradiciji i simbolici vezanoj za ovaj praznik.
- Palmina grana ima izraženu simboličku ulogu u hrišćanskoj tradiciji, jer potiče iz biblijskog opisa Isusovog ulaska u Jerusalim, gde su ga ljudi dočekali mašući palminim granama kao znak poštovanja i dobrodošlice. U hrišćanstvu, palmina grana simbolizuje pobedu, trijumf, mir i večni život - objašnjava Vasiljevićeva.
Vrbova gračnica na Balkanu
Na područjima gde palme nisu prirodno dostupne, kao što je Balkan, tradicionalno se koriste grančice vrbe. Vrba je drvo koje je često povezano s vodom i ima duboke korene, što simbolizuje žilavost, fleksibilnost i sposobnost obnove.
- U kontekstu Cveti, grančice vrbe se koriste kao simbol novog početka, buđenja prirode i prolećne obnove. Vrba je takođe simbol suza i patnje, što može biti povezano sa Isusovim predstojećim stradanjem u Velikoj nedelji. Vernici nose i blagosiljaju grančice vrbe u crkvi kao znak spremnosti da prigrle obnovu i promenu, što odražava osnovne teme Vaskrsa - kaže istoričarka.
Ove biljke služe kao važni simbolički elementi tokom praznika Cveti, reflektujući kako kulturne adaptacije mogu oživeti i očuvati drevne tradicije. U hrišćanskim zajednicama širom sveta, ovi simboli su integrisani u liturgijske prakse i proslave, podsećajući na duboke duhovne i istorijske aspekte praznika.
Paganski običaj umivanja na Cveti
Ali, pored hrišćanskih običaja, kod nas se u narodu ovaj praznik vezao i za neke stare paganske običaje. Pre svega tu je ritualno umivanje vodom u kojoj je stajalo razno cveće tokom noći ili umivanje na reci, ukoliko se radi o narodu koji živi u seoskim sredinama.
- Po sačuvanim zapisima, saznajemo da se na praznik Cveti odlazilo na reku da se umije, stavljao se kamenčić na nogu koji se bacao što dalje govoreći: "Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila". U vodu za umivanje ostavlja se da prenoći vrbova grančica "za brz napredak", dren "za zdravlje", dok devojke stavljaju i ljubičice ili drugo cveće - objašnjava Vasiljevićeva.
Veruje se da voda u kojoj je cveće prenoćilo poseduje posebne moći i blagotvorne efekte. Ljudi se umivaju tom vodom ujutro na dan praznika kako bi osigurali zdravlje, lepotu i zaštitu od zlih duhova tokom cele godine.
Ritual obnove i pročišćenja
Ovaj običaj odražava paganske rituale obnove i čišćenja koji su često bili deo prolećnih festivala. U mnogim paganskim kulturama, voda i cveće su imali centralnu ulogu u ritualima plodnosti i pročišćenja. Voda je smatrana za element koji može da prenese životnu energiju cveća i bilja na čoveka.
- U hrišćanskom kontekstu, voda je takođe simbol čišćenja i obnove, što se može videti u obredima kao što je krštenje. Umivanje cvećem koje je prenoćilo u vodi može se tumačiti kao način da se vernici simbolički očiste od grehova i obnove svoju duhovnu snagu, osveženi i spremni za nove početke - kaže istoričarka.
Danas, iako možda nisu toliko rasprostranjen kao nekada, ovi običaji i praznici i dalje imaju svoje mesto među tradicionalnim praksama na Balkanu i predstavljaju jedne od praznika koji su posebno zanimljivi deci.
- Oni nam služe kao lep primer kako mogu da se ovakvi događaji sačuvaju kroz generacije, pružajući jedinstvenu vezu sa prošlošću, tradicijom, očuvanjem porodičnih vrednosti i naše kulturne baštine - zaključuje istoričarka Vasiljević.
(Ona.rs)