Za Ivanjdan krunišemo prirodu, momci čekaju jedan pogled, a veruje se i da voda isceljuje

Još jedan praznik koji spaja ljude i prirodu

Naša zemlja gaji tradiciju i običaje, koji na određen način prate i mnoge velike praznike. Sveti Jovan Preteča se obležava 7. jula. Njegovo ime Preteča nastalo je jer je došao pre Hrista, ali je ujedno i nazvan Krstiteljem jer je upravo on krstio Hrista. U našem narodu ga posebno cene kao zaštitnika kumstva i pobratimstva. Dan njegovog rođenja proslavlja se ako Ivanjdan, praznik koji prate mnogi običaji.

Na Ivanjdan se narod okreće prirodi, te zato odlazi u prirodu da nabere lekovite biljke, ali i biljke od kojih će praviti vence.

Preporučujemo

Na ovaj dan pletu se venci od cveća, i njima se kite staje, a uoči tog dana čobani pale vatru, pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko pobodenih vatri. Ovo paljenje mašala za Ivanjdan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića, čime se hoće reći da zimsko, božićno sunce ne sija tako visoko kao letnje, ivanjdansko, niti onako toplo greje.

U narodu postoji verovanje da je Ivanjdan toliko veliki praznik da tog dana "sunce tri puta staje", a da voda dobija posebne moći. Otud i običaj da se na dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja treba okupati u reci.

Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke i da se tim vencima priroda ovenčava. 

No, ovaj praznik najviše je okrenut devojkama koje čekaju udaju.

Po običaju, devojka treba da nabere najlepše cvetove i isplete venac. Kroz taj venac treba da pogleda onog momka koji joj se dopada i da će se njena želja za udajom ostvariti. Drugo verovanje je da noć između 6. i 7. jula, treba na tom vencu prespavati.

Ako do jutra cveće bude i dalje sveže, upoznaće srodnu dušu. Ako uvene, moraće da sačeka susret sa onim pravim.

(Ona.rs)