"Ja Vas znam odnekud?" Stručnjaci o fenomenu "porodičnog lica" i zašto nam se neki stranci čine poznati

Mislite da prepoznajete nekoga - ali se nikada niste sreli? Možda je u pitanju "prosečno lice"

Da li ste ikada naleteli na potpunog stranca i pomislili da ga poznajete odnekud? Ili ste možda i sami više puta zamenjeni sa nekim drugim? Na "TikTok-u" je ovaj fenomen poznat kao "porodično lice“.

Ali da li  postoji naučni razlog zašto bi neki ljudi mogli da imaju prepoznatljivije karakteristike lica - čak i iz perspektive ljudi koje nikada nisu sreli? Evo šta kažu stručnjaci, kako prenosi "Yahoo Life".

Preporučujemo

Kako naš mozak prepoznaje lica?

Nije iznenađujuće da "porodično lice" nije formalno priznat naučni termin i da ne postoje recenzirani, naučno vođeni članci koji ga koriste. Međutim, koncept koji stoji iza toga ima dokazane korene u istraživanju prepoznavanja lica.

Studija iz 2022. sprovedena u Cedars-Sineju u Los Anđelesu otkrila je da, kada oči skeniraju lice, određene ćelije u amigdali, delu mozga koji obrađuje društvene i emocionalne informacije, dosegnu i pokreću aktivnost stvaranja memorije.

- Ove ćelije, na odgovarajući način poznate kao "ćelije lica", izgleda da se aktiviraju samo kada ljudi gledaju u lica - kaže klinički neuropsiholog Džesika Mekarti i dodaje: -  Zauzvrat, ove ćelije aktiviraju moždane talase u hipokampusu, koji je ključni deo mozga odgovoran za obradu informacija i formiranje memorije.

U suštini, naš mozak je jednostavno navijen da detektuje i pamti lica - i zauzvrat, možda, da traži memorijske veze na tim licima čak i kada su ona lažna.

- Ponekad mislimo da su nam ljudi poznati jer dele zajedničke karakteristike sa mnogim drugima koje smo ranije videli - kaže psiholog Šeril Groskopf i objašnjava: - Naš mozak je podešen da uhvati poznate obrasce, što nam pomaže da lakše upravljamo društvenim interakcijama.

Dok je fenomen "porodično lice" uglavnom zabavan, ti "deža vi" trenuci sa novim poznanicima zapravo naglašavaju čitavu složenost procesa prepoznavanja lica u našem mozgu.

Pa zašto to radimo? Zato što je lako.

- Neverovatna sposobnost našeg mozga da prepozna i kategoriše lica, čak i kada ne možemo tačno da odredimo da li smo ih videli ranije ili ne, verovatno je evoluirala kao ključna društvena veština, pomažući nam da se krećemo u složenim plemenskim i porodičnim odnosima - objašnjava sociolog Natali Rosado: - To je sjajan primer kako naš mozak koristi prečice i obrasce da bi shvatio svet.

Mozak, zapravo, stalno pokušava da uporedi nove informacije sa postojećim obrascima.

- "Porodično lice" je osećanje poznavanja nepoznatih lica. To je kao da sistem za prepoznavanje lica našeg mozga radi prekovremeno - ističe Rosadova.

Zašto je izgled važan

Dakle, da li neki ljudi zaista imaju "porodično lice" generičkog izgleda? Da, prilično!

Koliko god naš mozak zaista teži da pronađe familijarnost u licima svuda, postoji i koncept "prosečnog lica" u psihologiji.

- Studije su pokazale da su nam lica privlačnija kada su bliža proseku svih lica koja smo videli - kaže Rosado: - Dakle, "porodčino lice" možda koristi istu ideju: lice koje je poznato jer je donekle "prosečno" na utešan način.

A da li je "porodično lice" povezano sa fenomenom "slepila za lica"? To nije, jer je "slepilo za lica" ili prosopagnozija neurološko stanje u kojem ne možete da prepoznate poznata lica, uključujući svoju porodicu ili ponekad čak i svoje lice.

- "Porodično lice" je zapravo suprotan fenomen, to je kada prepoznate poznate stvari na licima stranaca - objašnjava Groskopf, dok Mekarti dodaje da je u pitanju prirodan fenomen ukrštanja prepoznavanja lica i pamćenja: - To se ne smatra  "poremećajem", ali postoji povezano, iako ekstremnije i dijagnostikovano, medicinsko stanje koje se zove hiperfamilijarnost lica ili HFF sindrom. U pitanju je relativno redak poremećaj u kojem se nepoznati ljudi ili lica čine poznatima.

A postoje i ljudi koji se kvalifikuju kao "superprepoznavaoci", što znači da imaju jedinstvenu i genetski predisponiranu sposobnost da prepoznaju i pamte lica.

(Ona.rs)