"Moja ćerka je sa 4 godine obolela od opasnog raka, a sada je zdrava i srećna devojka": Priča koja daje nadu

Majka joj je bila sve, ali je osetila određenu dozu olakšanja kada su prestale da žive zajedno

Emili je bila sasvim obična devojčica koja je uživala da provodi vreme sa svojim drugarima ali i porodicom. Međutim, jednog dana joj se život okrenuo naopačke.

Kada je imala samo četiri godine, Emili je dobila rak visokog rizika i njene šanse da ga preživi bile su 50-50. Zajedno sa majkom provela je preko 300 noći u bolnici provlačeći se kroz protokol koji je "pretio" da će je ubiti. Na sreću, ona je preživela ali mnoga deca ga ne prežive.

Preporučujemo

Nažalost, to lečenje joj je uticalo na gubljenje sluha ali i na endokrini sistem, bubrege, rast i plodnost. Međutim, ono što ju je najviše nerviralo jeste njena kosa koja nikako nije htela ponovo da počne da raste.

Narednih 14 godina, njena majka je nastojala da joj uvek pomogne i da joj se nađe pri ruci i smatrala je da je njena odgovornost da je zadrži u životu. Čak je i ignorisala njen tumor u kolenu, koji je uspešno otklonila i operisala. Promenila joj je ishranu, uvevši neke zdravije namirnice, što je činilo od majke paranoičnu osobu. Ipak, znala je ona da će Emili kriškom jesti neke stvari i da u tom pogledu neće moći mnogo da je kontroliše.

Polazak na koledž

Kada je Emili krenula na koledž, tada je majci bilo najteže jer su morale da se razdvoje pa neće moći da je čuva onako kako je navikla. Kada je Emili prešla u studentski dom, predložila sam joj da okačim na zid naše slike, ali ona to nije dozvolila.

- Ne shvatate, ne želim vašu pomoć - rekla je Emili.

Njenu reakciju je pripisivala živcima, kako majčinim tako i Emilinim. Devojka je bila frustrirana i to je bilo opravdano. Zamršena zbrka emocija ju je naterala da se tako ponaša.

Majka je njoj bila i policajac, i psiholog, i dežurna medicinska sestra, i zagovornik obrazovanja, ma sve - a sada će toga da se odrekne i teško joj pada. Emili je sve to zaboravila, a majka joj je zamerila nedostatak poštovanja prema svim tim stvarima koje je za nju uradila. Rekle su jedna drugoj stvari koje zapravo nisu mislile.

Emili je sada držala sve u svojim rukama i majku "izbacila" iz svojih planova. Toliko da je nije ni obavestila da se verila. Majka je isprva mislila da će se osetiti tužnim, a zapravo je osetila olakšanje. Pretpostavlja da se Emili osećala slično, ali opet drugačije - kao ptica kada odleti iz gnezda.

Sada je njena majka - oživela. Sve ono što ju je tištilo prethodnih 14 godina, otvorilo se. Naime, ujutru kada bi skuvala kafu, više nije morala da čuva šolju za Emili, već je sama pila. Nije imala potrebu da zove Emili i da joj prepriča svoj dan, kao ni da proveri da li je uzela prepisane lekove. Verovala je da je sposobna da se brine o sebi.

- Dozvoliti Emili da se tako brine o sebi je bilo nepromišljeno i neodgovorno, ali da li se i ostali roditelji ponašaju ovako sa decom koja su preživela rak? - pitala se majka.

Ona nije osećala problem da fokus "prebaci" na stvari koje je ranije zanemarivala.

Iako se čuju povremeno, nije to odnos koji je majka priželjkivala, ali se ne buni. Idu ponekad u zajedničke kupovine, ili čak i na jednodnevne izlete, piše "Yahoo".

Ipak, kako voli kada je Emili tu, tako voli i kada živi svoj život, a ona ima dovoljno vremena za sebe.

(Ona.rs)