Sutra je Sveti Roman: Veruje se da molitva donosi ispunjenje svih želja, hiljade vernika poseti ovaj manastir
Hiljade hodočasnika dolazi na poklonjenje manastiru Svetog Romana u Đunisu
Sutra se praznuje Sveti Roman Đuniški Čudotvorac.
Svete mošti mu počivaju u manastiru Svetog Romana, u lepoj šumovitoj uvali na putu između Ražnja i Đunisa, na domaku Južne Morave. Sveti Roman je živeo i delao dvesta godina pre Nemanjića - u drugoj polovini devetog i prvoj polovini desetog veka naše ere.
Zajedno sa svojim bratom Nestorom, krenuo je u narod da slovensku pismenost proširi - Roman na desnu obalu a Nestor na levu obalu Južne Morave. Svoj cilj su ostvarili, a narod u ovom kraju na tromeđi Kruševca, Aleksinca i Niša zna i dan-danas da govori: "Svetoga mi Romana".
Po narodnom predanju i verovanju u narodu braća Roman i Nestor bili su, najverovatnije, učenici Klimenta i Nauma, ali to je samo narodno predanje.
Roman je na prostor gde se danas nalazi manastir došao davne 888. godine, dok je prvo pominjanje ovog manastira, u kojem je on boravio kao monah, iz 1011. godine (dekret cara Vasilija II).
Svetitelj se upokojio u devetom veku, a prvi sačuvani zapis o manastiru datira s početka jedanaestog veka, tako da se ubraja među najstarije manastire u Srbiji. Nalazi se na desnoj obali Južne Morave i pripada Eparhiji niškoj.
Grob Svetog Romana je postao sveto mesto. Narod ga je priznao za svetitelja, mada je u kalendaru zapisan crnim slovima, a kanonizovan 1969. godine.
Manastir Sveti Roman je opusteo pre Nemanjića ere, a za vreme cara Lazara je obnovljen. Na starim temeljima ovog manastira, izgrađena je nova manastirska crkva od strane upravnika ergele kneza Lazara.
Kako se za ovu svetinju osnovano veruje da je predhodila i samom Hilandaru, tako se kroz dugi niz vekova, s kolena na koleno, crkveno-narodnim predanjem prenose i čudotvorna dela koja je činio prepodobni Roman. Mnogo je onih, i danas se pripoveda, koji su u manastir dolazili bolesni. I pošto bi ničice pali pred moštima Romanovim i molitvama zaištili pomoć svedržitelja i bogoslužitelja Romana, ustajali bi preporođeni, u licu vedriji, u telu jači, a u duši krepkiji no ikada. Valjda i zbog činjenice da je, tokom svoga monaštva, ugodnik božiji Roman danonoćno ispaštao, provodeći život u bdenju i rukodelju.
Hiljade hodočasnika dolazi na poklonjenje manastiru Svetog Romana u Đunisu, 29. avgusta svake godine.
(Ona.rs)