Ovako porodica Dan iz sela Ečka dočekuje Božić: Anđelina pomaže mami da spreme kolak i najviše voli korinđanje

Božićna česnica, kao deo božićne trpeze, ne predstavlja samo obrok - ona je duboko ukorenjeni običaj koji povezuje mnoge narode širom Evrope, kao simbol zajedništva, tradicije i kulturnog identiteta. Kroz istoriju, božićni kolač ili hleb bio je više od jednostavne hrane; on je nosilac vrednosti, običaja i vere koji se prenose s generacije na generaciju. Ovaj običaj, iako se razlikuje od naroda do naroda, ostaje jedan od ključnih zajedničkih elemenata evropske kulturne baštine.

Preporučujemo

Treći po redu Festival božićnog kolča ČESNICA, koji organizuje Kancelarija za kulturnu diplomatiju, okupio je ove godine posetioce u pet gradova - Zrenjaninu, Negotinu, Kragujevcu, Loznici i Banjaluci - kako bi predstavio bogato i raznovrsno kulturno nasleđe ovog prostora, naročito u vezi sa obrednim hlebovima. Festival je od svog osnivanja 2022. godine, kao mali događaj u Beogradu, prerastao u regionalnu manifestaciju koja okuplja lokalna udruženja žena i muzejske stručnjake, stvarajući mostove između tradicije i moderne kulture.

Hleb koji nas spaja

Gordana Bekčić, organizatorka Festivala i direktorka Kancelarije za kulturnu diplomatiju, istakla je na otvaranju festivala da je tema hleba, kao antropološki i kulturološki fenomen, povezala mnoge evropske narode. "Hleb nije samo namirnica, on je simbol koji nas povezuje kao građane Evrope. Bez obzira na jezičke i kulturne razlike, božićni hleb je ono što nas spaja", rekla je Bekčić, dodajući da je Festival nastao iz želje da se kroz saradnju sa muzejima i udruženjima žena očuva i prenese ovo važno kulturno nasleđe. Ovaj multikulturalni događaj pruža priliku za ozbiljan dijalog među narodima, koristeći hleb kao zajednički imenitelj.

Kako Božić slavi porodica Dan iz sela Ečka

Na Festivalu su prikazani različiti obredi vezani za božićnu česnicu, a posebno zanimljiv je običaj rumunske nacionalne manjine u Banatu, koji je predstavila porodica Dan iz Ečke. Anđelina Dan, koja je sa svojom porodicom učestvovala na Festivalu, objasnila je specifičnosti rumunskih običaja. Za Anđelinu i njenu porodicu, Božić je vreme kada se okupljaju, pripremaju posebne poslastice, pevaju božićne pesme i učestvuju u tradiciji koja traje vekovima.

"Naša česnica je tradicionalno slatka, sa orasima. Uvek ubacimo paricu, koju ko pronađe, stavlja pored ikone za sreću tokom godine", kaže Anđelina. Ovaj običaj sa paricom nije samo simboličan; on je duboko ukorenjen u verovanjima da će onaj ko pronađe paricu imati sreće i blagostanja tokom godine. Za njih, to nije samo podela hrane, već način na koji se svečano dočekuje novi početak.

Sve je domaće i sve sami prave

Ono što Anđelinu čini posebno ponosnom je činjenica da svi, uključujući decu, učestvuju u pripremama. "Sve radimo sami, sve je domaće. Nema ništa što je kupovno", ističe Anđelina. Tradicionalni slan kolač, koji je specifičan za njihove običaje, priprema se u više komada, jer se nosi rodbini i prijateljima. Ovaj kolač, nazvan kolak, pravi se po posebnoj recepturi i često se nosi kao poklon u kuće po komšiluku, porodice i prijatelja. Kolak je za njih mnogo više od običnog jela - on je simbol povezanosti sa porodicom, prijateljima i zajednicom.

Deci je korinđanje najlepši deo praznika

Kada je u pitanju Badnje veče, Anđelina opisuje kako sa svojim prijateljima i porodicom ide korinđati - što je oblik pevanja božićnih pesama. "Idemo po selu sa decom, pevamo pesme za sreću, zdravlje i dobar rod", objašnjava Anđelina. Ovaj običaj je duboko ukorenjen u njihovoj tradiciji, a korinđanje se nastavlja i u crkvi na Božić. "Zato svi zajedno pevamo, i to je za nas posebna tradicija koja nas spaja. Želimo zdravlje, sreću i uspeh svim ljudima", kaže ona sa osmehom.

Korinđanje je stari običaj koji se zadržao samo u nekim delovima Vojvodine, gde deca pevanjem božićnih pesama čestitaju svojim komšijama Badnje veče, a za uzvrat dobijaju darove.

Na Božić, osim toga što ukrašavaju svoj dom, porodica Dan takođe posvećuje pažnju žitu. "Mi obavezno posadimo pšenicu, zalivamo je svaki dan, a na Božić žito ukrasimo i stavimo sveću", objašnjava Anđelina. Ovaj običaj simbolizuje život i plodnost, a sveća koja se pali na žitu predstavlja svetlost koja vodi kroz godinu.

A deca posebno vole ovaj običaj

Oni imaju još nekoliko običaja koji čine njihov Božić posebnim, ali najvažniji je ritual vezan za seno, koje stavljaju ispod stola. U tu slamu stavljaju orahe i kukuruz, verujući da će tako imati dobar rod. U slamu takođe stavljaju parice, koje su simbol sreće. Ovaj ritual je vrlo važan, jer deca obično imitiraju zvukove pilića dok vade orahe i kukuruz, uz smeh i veselje, što dodatno doprinosi veselju i radosti porodice. "Deca to obožavaju, jer to ne radimo svaki dan", kaže Anđelina, naglašavajući koliko je tradicija važna za njihovu svakodnevnicu.

Za porodicu Dan, Božić nije samo verski praznik, već i prilika da se svi okupe, proslave, učestvuju u obredima i očuvaju svoje korene. Njihova priča je samo jedna od mnogih koje čine bogatstvo evropskih običaja, a Festival božićnog kolča "Česnica" pruža priliku da se ovakvi običaji ne samo očuvaju, već i da se dele sa širim auditorijumom, stvarajući prostor za međusobno razumevanje i proslavu kulturne raznovrsnosti.

Na svakom koraku, od pripreme obrednog hleba do pesama koje deca pevaju, ogleda se snaga tradicije i uloga koju ona ima u oblikovanju identiteta naroda. Kao što Gordana Bekčić zaključuje: "Priča o hlebu je nepresušna, beskrajna, i ona nas zaista spaja."

(Ona.rs)