Vreme čitanja: oko 3 min.
Šta su česnica, vasilica, veselica, pogača: Priča o obrednom hlebu koji se pravi za Badnji dan i Božić
Vreme čitanja: oko 3 min.
Česnica je često predmet rasprava, jer svaki kraj smatra da je njihova ta koja je prava
Istorija hleba je tesno vezana za istoriju čovečanstva, tako da nije bez razloga baš ova namirnica od davnina postala simbol života, okupljanja porodice i čuvar kuće.
Preporučujemo
Otkud naziv "Badnji dan" i koji zadatak badnjak donosi domaćinima: Zašto se pali ovo drvo?
Pokloni za roditelje: Kreativni predlozi šta da poklonite najdražim ljudima i obradujete ih darom
Hleb spada u najsakralniji vid hrane, predstavlja simbol dobitka, izobilja i blagostanja, ujedno je vezan za sve svetkovine koje prate čoveka, od rođenja pa do smrti.
Sa hlebom su nastajale velike civilizacije, kako ističe za Ona.rs istoričarka Dijana Vasiljević, pa je razumljivo da ima i važno mesto i u srpskoj kulturi. Najčešće se tokom godine jeo hleb od prosa, ovsa, ječma ili krupnika, a samo za praznike i svetkovine, jeo se hleb od pšenice.
Jedan od svakako najznačajnih praznika u srpskoj kulturi bio je Božić i svetkovine koje su vezane za dane oko njega. Tada se pravio najveći broj hlebova od pšeničnog brašna, različitih oblika, naziva i namene, sve u zavisnosti od geografskog područja na kom se slavilo. U zavisnosti od običaja, mesili su se rano ujutro, uoči Božića na Badnji dan, na sam dan Božića i nakon proslave.
Najvažniji hleb koji se pravi za Božić je česnica, koja svoje poreklo vodi iz slovenske prapostojbine i ostaće nezaobilazan deo proslava tokom svih vekova našeg postojanja. Prvobitno, mesila se od pšeničnog brašna, bez soli i sa vodom koja se donosila sa izvora pre izlaska sunca. Ukrašavala se različitim figurama i uz nju se najčešće stavljao novčić, zrno žitarice i grančica drena. Lomila se za vreme ručka, a u zavisnosti šta bi neko od članova porodice pronašao u svom parčetu česnice, predviđalo se kakva će godina biti.
Međutim, u različitim oblastima u Srbiji, kao što je recimo u istočnoj Srbiji, postoje običaji gde se pravi više hlebova i ritualno se lome i jedu i na Badnje veče i na Božić. U Šumadiji, južnoj Srbiji i istočnoj, sprema se više obrednih hlebova uz glavni hleb i posvećuju se njivi, usevima, vinogradu, stoci, kući, oružju i sličnim namenama.
Uz ime česnica koji predstavlja glavni božićni obredni hleb, javlja se i ime vasilica, veselica, pogača.
Za Mali Božić, tj. za Novu godinu, mesio se kolač sličan česnici, po imenu vasilica, koji se šarao sa tri uvezane trske ili tri drenove grančice uvezane crvenim koncem, koje su simbolizovale Sveto Trojstvo. Njenim mrvama su hranili stoku i ostale domaće životinje, jer se verovalo da ima magična svojstva.
Vrste česnice
Danas, česnica se pravi najčešće u nekoliko vrsta, pa je često predmet rasprava jer svaki kraj smatra da je njihova česnica ta koja je prava.
U Vojvodini i nekim delovima centralne Srbije, često ćete naći slatku česnicu, koja se pravi od gotovih kora ili se razvlače kore od testa koje se mesi, a pune se mlevenim orasima, rendanom jabukom, suvim grožđem, smokvama i šećerom. Peče se kao suva pita i lomi na Božićnom ručku.
Druga vrsta česnice pravi se od brašna sa kvascem i često premazuje svinjskom masti sa čvarcima ili maslacem, u koju se stavljaju novčići, dren ili komadi žita.
Pored česnice, tokom božićnih praznika pravi se i tzv. figuralni hleb, koji predstavlja kvočku sa pilićima, a pravi se ujutro na Badnji dan i deli tokom celog dana pre svega deci u kući i u komšiluku. Ne seče se nožem, već se kida na komade. Oblikom simbolizuje okupljanje dece oko roditelja, kao što kvočka skuplja piliće. Ovaj hleb se pravi i zbog plodnosti, mira, ljubavi, sloge među roditeljima i decom u kući.
Običaj da se iznosi ovaj obredni hleb poklapa se sa folklorom da kad se unosi badnjak, jedno dete kvoca, a ostala viču piju-piju, te se ređaju onomatopeje domaćih životinja. Sve u želji da godina bude plodna.
Imamo i božićni hleb, koji se pravi na Badnji dan. Oko njega se, tradicionalno, aranžira slama, suve šljive, orasi i jedna sveća.
Kolač mora biti gotov do trenutka dok se ne oglase crkvena zvona (do 15h). Ukrašava se simbolima koji znače: žito, sunce, mesec i krst. Na sredinu se stavlja ruža u kojoj je struk bosiljka. Svi ovi ukrasi simbolizuju obilje, radost i plodnost.
Izgleda kao slavski kolač samo što su oko njega i po njemu razni ukrasi.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Povezane vesti
Praznik Cveti proslavlja veličanstven ulazak Isusa u Jerusalim: Početak poslednje nedelje Hristovog stradanja
Danas se proslavlja pobeda života nad smrću: Vrbica je dan ispunjen dečjim smehom i drugim veselim običajima
Zašto ne bi trebalo da se dira lastino gnezdo: Narodna verovanje ispunjena toplom simbolikom
Cele godine drži okićenu jelku u kući i kapu Deda Mraza - za svaki slučaj: "Nama je Božić čak i leti"
Video: Istoričarka Dijana Vasiljević: Žene su poslednji bastioni odbrane tradicije i čuvarke nasleđa
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Najnovije iz rubrike Porodica
Saveti kako da postupate sa jajima za vreme Vaskrsa: Gde da ih čuvate i koja nikako ne treba da jedete
Palačinke iz rerne: Super izbor za brz i slatki doručak, a priprema mu je praktična
DNEVNI HOROSKOP ZA 2. MAJ: Ovan je u dobrom raspoloženju, Škorpija treba da bira reči
