Ako vas dete udari u ljutnji, OVO je način kako da mu odgovorite: Zaboravite da je "batina iz raja izašla"

Mnogi roditelji brinu da je agresija njihovog deteta pokazatelj lošeg roditeljstva i nedostatka kontrole nad njim, ali verujte da to nije tačno. Međutim, treba da budemo posebno pažljivi o tome kako reagujemo na detetov udarac, jer će to uticati na njegovo kasnije ponašanje.

Udarac u nogu, šamar u lice, u prsa ... samo su neki dečiji udarci koiji mogu da zabole, uprkos njihovim nežnim godinama, ali više u srcu nego bilo gde drugde. Mnogi roditelji su zabrinuti kada se suoče sa takvim ponašanjem jer pomisle da greše u vaspitanju ili da možda nešto nije u redu sa njihovim detetom. Ali brige su u većini slučajeva nepotrebne, jer u određenoj razvojnoj fazi, kada dete počne da se baš ljuti i frustrira, često reaguje na ovaj način.

Preporučujemo

Postoji mnogo razloga zašto deca udaraju - ponekad jednostavno zato što još ne znaju kako da se nose sa osećanjima na prihvatljiv način. Drugi razlog može biti zato što su suviše mladi da bi imali kontrolu nad nevoljom, anksioznošću, besom. Kada malo odrastu, mogu da koriste udaranje kao sredstvo za manipulaciju, a ponekad jednostavno da bi proverili da li mogu da postignu svoj cilj, bez obzira na posledice.

Način na koji reagujete na udarce deteta biće od ključnog značaja za to kako se ono nosi sa svojim emocijama dok odrasta. Zato je toliko važno da to radite na miran način, pomažući im da se pomire sa onim što se dešava u njima. Sa saosećanjem, možete naučiti svoje dete na najbrži način da razume koji su odgovori prihvatljivi, a šta apsolutno neprikladno ponašanje.

Važno je znati da dete ne doživljava bes na isti način kao odrasli, piše "Bibaleze". Za njih je bes izuzetno moćno organsko iskustvo koje ih potpuno obuzima, a da oni ne znaju koliko će ovo stanje trajati i da li će ikada prestati.

Konkretan primer kako se to radi

Ako vas dete udari po butini iz ljutnje, pokušajte da ostanete mirni. Znamo da to nije uvek lako, pogotovo kada ste umorni i kada vam je glava puna posla i drugih briga. Pokušajte da smirite njegov besni izliv na najmirniji mogući način.

Sagnite se, ili još bolje - sedite na njegovoj visini. Pogledajte ga u oči i recite mu mirnim glasom: "Vidim da si u ovom trenutku ljut. Učinjena ti je nepravda zato što... (navedite razlog i nastavite jasno i odlučno) - ali neću dozvoliti da me udariš. To možeš da mi kažeš rečima da si ljut ili uznemiren, ali ne smeš da me udariš". Ovo mu postavlja granicu, a dete oseća da je njegov agresivni odgovor bio neprihvatljiv.

Umesto da vičete na njega ili ga čak udarate, što ga obično dovodi u još veću emocionalnu nevolju, vi mu pokazujete da ga osećate i da je bes nešto što se može kontrolisati. Tada možete da preusmerite njegovu pažnju na nešto što mu je pri srcu - to može biti igra ili druženje sa prijateljima.

S druge strane, ne zaboravite da pohvalite dete kada vas grli ili je nežno prema vama ili prema drugima. Recite mu i pokažite mu da vam se sviđa njegova dobrota. Tako će od vas dobiti poruku da je ovakvo ponašanje prihvatljivo i poželjno.

Ponekad uzrok leži kod kuće

Na agresivnost deteta često utiču atmosfera i odnosi u kući. Ako se roditelji mnogo svađaju ili su u nevolji, dete će apsorbovati ovu atmosferu i početi da izražava bes prema vršnjacima ili roditeljima (vikanje, udaranje). Ponekad se period ljutnje javlja i kada se rodi brat ili sestra i oni se osećaju zanemareno. U takvim slučajevima, prvo se mora srediti situacija kod kuće, da bi se okrenuli detetu i njegovoj agresiji.

(Ona.rs)