Roditelji greše kad kažu ovo: 5 rečenica zbog kojih će vas dete konačno slušati

Ako često zatičete sebe kako maštate o tome da vas dete malo bolje sluša, da se lepše ponaša, možda bi ovi saveti mogli da vam pomognu. Stručnjakinja za roditeljstvo Rim Rouda ističe da pretnje posledicama najčešće nisu mnogo od pomoći kada imate posla sa ljutim mališanom.

Ona je izdvojila pet fraza koje roditelji često koriste, a koje su razlog zašto ih deca ne slušaju, jer kod dece aktiviraju „bori se ili beži“ odgovor u telu. Dakle, evo fraza koje ne bi trebalo da izgovarate detetu ako želite da se bolje ponaša i da vas sluša:

1. Zato što ja tako kažem!

Rouda ističe da ova fraza koju roditelji u Srbiji relativno česo koriste zapravo prekida komunikaciju i uči decu „slepoj poslušnosti“. Umesto toga, trebalo bi da kažete: „Znam da ti se ne sviđa ova odluka. Objasniću, a onda idemo dalje“.

Ona je objasnila da korišćenjem ovog drugačijeg pristupa i time što ćete detetu obrazložiti neku svoju odluku ili postavljenu granicu, dete se oseća poštovanije, naročito što na taj način priznajete njegova osećanja.

Takođe izbegavate raspravu i pregovore, ali namećete svoj autoritet na jedan smiren i razuman način.

2. Ako ne slušaš ovo, izgubićeš ono

Oduzimanje privilegija nije najbolji način da ispravite neko dečje ponašanje, poručuje stručnjakinja, dodajući da umesto toga pokušate sa ovim: „Kada budeš spreman da uradiš (neku određenu aktivnost), možemo da uradimo (neku željenu aktivnost)“.

Rouda ističe da pretnje posledicama kod dece „uključuju odbrambene mehanizme“, što samo dovodi do sukoba. S druge strane, ova rečenica koju ona predlaže sprečava da dođe do svađe, ali i dalje čvrsto drži postavljenu granicu.

3. Prestani da plačeš, sve je u redu

Rouda predlaže da deci ne govorite rečenice poput: „Prestani da plačeš. Dobro si, sve je u redu“. Umesto toga, njen savet je da mališanu kažete: „Vidim da si stvarno uznemiren/a. Reci mi šta se dešava“.

Ona ističe nipošto ne treba da odbacujete emocije dece jer ih to može naučiti da su njihova osećanja „pogrešna“ ili „previše“ za neke ljude da ih podnesu.

Dodaje da „neuvažavanje tj. poništavanje emocija dovodi do isključivanja“, a kada se deca osećaju isključeno, verovatno se neće ponašati dobro. Zato treba uvek da saslušate dete, jer će to pomoći da se brže smiri i pomoći će u izgradnji poverenja.

4. Koliko puta moram da ti kažem?!

Umesto da deci sto puta ponavljate da nešto urade, Rouda savetuje da to preformulišete: „Pitala sam te o tome već nekoliko puta, pomozi mi da razumem zašto ti je to toliko teško“. Na ovaj način ćete podstaći rešavanje problema umesto okrivljavanja, a time će se brzo doći i do korena problema.

5. Znaš ti bolje od toga

Na kraju, trebalo bi da izbegavate da kažete „znaš bolje od toga“ ako možete, i umesto toga pitate: „Nešto te trenutno sprečava da se pokažeš u najboljem svetlu. Hajde da razgovaramo o tome“. Ukoliko detetu uputite ovu učestalu rečenicu, „znaš ti bolje od toga“, ono će se verovatno osećati posramljeno.

S druga strane, fraza koju Rouda predlaže pomera ton sa kazne na partnerstvo.

Uopšteno, savetnica za roditeljstvo ističe da je mnogo verovatnije da će deca želeti da se lepo ponašaju ako se osećaju emocionalno sigurno i poštovano. Dodala je da se svaki prkos može posmatrati kao „poziv na povezivanje“ ili emocionalnu podršku, a roditelji bi trebalo da odgovore sa empatijom i vođstvom, umesto kontrolom.

(Ona.rs/Thesun.co.uk.)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.