Pesme kojima su se Marina i njen pokojni sin oprostili jedno od drugog: Otpevali su ih ovi pevači, teška bol

Kada govorimo o tuzi, kobnoj sudbini, porodičnom prokletstvu, ranjenim, nepravedno kažnjenim dušama - moja prva asocijacija su Marina Tucaković i njena dva sina - Miloš i Milan Radulović. 

Marina Tucaković oblikovala je estradno nebo, njeno pero ovekovečilo je numere uz koje smo plakali, smejali se, patili, đuskali i razbijali čase u kafani. Umela je da prepozna srž svakog pevača, da mu "ubode žicu", tkajući niti koje su od jedne pesme činili neprolazan hit.  A opet, reč "pesma" zvuči prejednostavljeno u poređenju sa onim što je Marina bila - žena satkana od dubine koja se ogledala u svakoj njenoj reči. Ona koja je svoj talenat upisala u večnost.

Preporučujemo

Marina i Futa bili su bračni par i poslovni duo koji "nikad nije mašio", stvarajući zvezde od anonimnih ljudi. Neke je krasio anđeoski glas, druge harizma i izgled, ali sve njih spajalo je jedno - magični dodir Tucaković/Radulović dua.

Marina je bila majka dvojice sinova - Miloša i Milana.

Stariji sin, Miloš, preminuo je 1. decembra 2008. godine, a njegovo beživotno telo pronašla je upravo Tucakovićeva. Imao je samo 24 godine.

- Ušla sam u njegovu sobu i zatekla sam to što sam zatekla. Tada je Miloš imao 24 godine. Prvog decembra je to bilo. Uvek sam imala strah da će nešto da mu se dogodi. Ode vam dete na eksurziju pa se bojite kako će da stigne. Uvek imate strah za osobe koje volite. Interesantno, ja tu noć... On je bio toliko veseo, toliko smo se smejali, nisam zaista mogla da imam loš predosećaj. Koliko sam imala ranije iz strahova... I eto baš se dogodilo to čemu se tad sigurno nisam nadala. Nisam to očekivala. Taj dan je trebalo da idem u žiri u jednu emisiju. To je bio trenutak ludila i trezvenosti. Miloš se jednostavno nije probudio. U podne je bio zdrav i prav, sve je bilo normalno. Ustao je da popije vode, i rekao mi da ga probudim posle četiri kako bi stigao da ode kod frizera i spremi se uveče za diskoteku.

- Međutim, kada sam ušla u sobu da ga probudim, zatekla sam ga nepomičnog. Prsti su mu već bili modri. Ne znam šta se dogodilo... Ne znam da li ima nešto gore nego kada zateknete svoje dete kako nepomično leži u krevetu. Nisam želela da vidim rezultate obdukcije. Šta mi to znači? Da li je to bilo srce, da li je nešto uzeo... Kakve to veze ima? To mi nije bitno. Ja sam sa tom decom bila 24 sata. Imali su sve, vodila sam računa, ali eto, društvo ih je povuklo... Ako je neko bio uz tu decu, posebno uz Miloša u tim situacijama, onda sam to bila ja. Ja posle njegove smrti nisam radila nekoliko meseci. Imala sam podršku, muzika mi je bila u krvi i ja sam to morala... - ispričala je Marina svojevremeno.

Ukleta sudba na papiru

Uprkos tome što je bezbrojne tuđe sudbine prenela na papir, o svom najtužnijem danu govorila je samo jednom i to u pesmi koju je otpevala Ana Nikolić - "Mišo moj".

Da duševna bol prevazilazi napore tela, dokaz je upravo Tucakovićeva. Nju je, ubrzo, slomila dijagnoza kancera, koju je, kako kaže, "predosećala". Smrti se plašila, ali jedina žal ostao joj je gubitak sina.

- Kada bih mogla da vratim vreme, samo bih to promenila.

Na životnom putu prepunom udaraca, drugi sin Milan joj nije olakšavao. Vodio je dugogodišnju borbu sa zavisnošću od heroina, a za majčinu bolest krivio je upravo sebe.

- Ja sam ubica svoje majke. Pored mog oca, brata, estrade, lažnih prijatelja, lekara i ostalih saučesnika. Rak je samo komorbiditet. Ono što ubija je bezuslovna ljubav. ,,Da nije tebe, ne bih se ni razbolela...” Tu nema ni grama manipulacije. Samo život. Ja sam ubica svoje majke i moja kazna neće biti njena smrt. Moj kazna biće borba do tog poslednjeg trenutka, do poslednje maligne ćelije, sve dok ima osmeh na licu, sve dok ima razlog da živi, zbog ljubavi kojom sam je ubio, s rakom koji ju je ubio - bila je ispovest koja je rasplakala region, a sada, kada ni Laće više nema, boli još jače.

Pre nego što su ovozemaljske boli postale previše i za Marinu i za Milana, oni su komunicirali jedno sa drugim, u momentima kada nisu razgovarali, preko pesme.

Marina je napisala "Perspektive", pesmu koju je otpevala Ana Nikolić, u obrnutoj ulozi - kao da pesmu peva Milan njoj. Laća je napisao "Adio Amore", numera koju je maestralno ovekovečio Rasta, takođe u obrnutoj ulozi - kao da je peva ona njemu.

- Mama, volim te! Jedna jedina mama, Marina Tucaković. Ovako su Marina i Laća komunicirali kada su želeli da jedno drugom kažu one najdublje tuge svoje duše i najsnažnije osećanje neraskidive povezanosti medju njima - napisala je Ana Nikolić.

Adio Amore nam govori: "Adio amore, još volim te jako, iako si davno izgubila sjaj, gledam te kako se rušiš polako, a kada to vidim - tad rušim se ja. Adio amore, još volim te jako, još uvek si ono dete iz sna. Od toga se neću ja rastati nikad - ti nekog drugog odvuci do dna".

Dok, sa druge strane, Perspektive odjekuju: "Život je za žive, žive. Ne znam više ni šta to znači. Ubila sam perspektive, zato me se već jednom otkači. Život je za žive, žive. Gde se ovde svetlo pali? Ubila sam perspektive. Mama, volim te, za mnom ne žali."

Marina Tucaković preminula je 19. septembra 2021., a njen drugi sin Milan Radulović Laća 20. decembra 2022. godine, i, sada, ovi stihovi odzvanjaju jače nego ikada, evocirajući pitanje - da li je bilo spasa? 

(Ona.rs)