Gde nestaju uspomene iz detinjstva i zašto ne pamtimo prve korake, reči i padove? Objašnjenje koje ste čekali

Naučnici sa Jejla proučavali su kako funkcioniše pamćenje kod uzrasta od četiri meseca do dve godine. Otkrili su da je hipokampus, deo mozga zadužen za formiranje sećanja, aktivan i u tom ranom uzrastu. Međutim, iako sećanja nastaju, to ne znači da ćemo ih se kasnije sećati.

Kako bebe formiraju sećanja?

Kada se osvrnemo na detinjstvo, najranije čega se sećamo često je iz perioda kada smo imali tri ili četiri godine. Neki ljudi sa izuzetnom memorijom možda pamte i po neki detalj pre toga, ali gotovo niko ne pamti sve. Zašto je to tako? Kako je moguće da zaboravimo najvažnije faze u kojima smo učili da hodamo, govorimo i upoznajemo svet?

Preporučujemo

Naučnici sada imaju odgovor.

U nedavno objavljenoj studiji u časopisu Science, skenirani su mozgovi 26 beba uzrasta od četiri meseca do dve godine kako bi se utvrdilo da li sećanja zaista nastaju u tom periodu. Istraživači su bebama pokazivali slike novih lica, objekata i scena, a zatim ih testirali –-da li ih prepoznaju kasnije.

Eksperiment: Prepoznavanje poznatog

Tim koji je predvodio Tristan Jejts, tada doktorand na Jejlu, a sada istraživač na Kolumbiji, koristio je metodu gde su bebama najpre pokazivali niz novih slika. Kasnije bi im prikazali jednu od tih već viđenih slika, pored nove.

„Ako je beba već jednom videla sliku, očekujemo da će joj posvetiti više pažnje kada je ponovo vidi“, objasnio je profesor psihologije Nik Turk-Braun sa Jejla. „Ako beba duže gleda već viđenu sliku nego novu, možemo to tumačiti kao znak da je prepoznaje.“

Šta su pokazala skeniranja?

Tokom ovog eksperimenta, naučnici su merili aktivnost u hipokampusu beba. Pokazalo se da je, kada je aktivnost bila veća pri prvom gledanju slike, beba verovatnije tu sliku prepoznala kasnije. Ovo je naročito bilo izraženo kod beba starijih od godinu dana.

Gde nestaju ta sećanja?

Ranija istraživanja su pokazala da kod beba postoji vrsta pamćenja poznata kao statističko učenje - sposobnost da prepoznaju obrasce, poput učenja da mleko dolazi iz flašice. Ovo se razlikuje od epizodnog pamćenja, koje podrazumeva sećanje na konkretne događaje i detalje.

Statističko učenje koristi drugačije neuronske puteve u hipokampusu i razvija se ranije od epizodnog pamćenja. Zbog toga bebe brzo uče rutine, ali ne pamte rođendane, padove ili prve korake.

Iako se epizodno pamćenje razvija kasnije, ovo istraživanje je pokazalo da se sećanja ipak „zapisuje“ u mozgu beba mnogo ranije nego što se dosad mislilo. A zašto ih se ne sećamo?

Profesor Turk-Braun navodi nekoliko mogućih razloga:

• sećanja možda ne prelaze u dugoročno skladište,
• možda jednostavno ne traju dugo,
• ili su tu — ali nam kasnije nisu dostupna.

(Ona.rs/Times of India)