Šta raditi ako vam se brojanica pokida ili pukne? Ovo je ispravan način da je odložite, a da ne počinite greh

Brojanica nije nakit. Ona je tiha saputnica molitve, neretko prva stvar koju dotaknemo kada u tišini zatrebamo utehu. U pravoslavnoj veri, brojanica je molitveni predmet koji se koristi da bi vernik ostao sabran u molitvi, koncentrisan i u povezanosti sa Bogom. Iako se najčešće izrađuje od crne vune i ima 33 čvora, simbolično prema godinama Hristovog zemaljskog života, brojanice mogu biti i od drveta, perli ili poludragog kamenja. Njihova vrednost ne leži u materijalu, već u duhovnom značenju.

Ali šta kada brojanica pukne? Da li je to znak? Da li se baca, popravlja, čuva? I da li se greši ako se ne zna kako se pravilno postupa? Pravoslavna tradicija ima jasan odgovor.

Preporučujemo

Zašto brojanica puca? 

Vremenom, čvorovi se izližu, konac oslabi, a posebno kada je nošena svakodnevno na ruci, u džepu ili torbi. Za mnoge vernike, trenutak kada brojanica pukne izaziva zbunjenost, pa čak i strah. Neki u tome vide znak odozgo, dok drugi jednostavno prepoznaju da je predmet dotrajao.

Ipak, važno je znati da pravoslavna crkva ne tumači pucanje brojanice kao "poruku" ili predskazanje. Umesto mistifikacije, preporučuje se miran i dostojanstven pristup - s poštovanjem prema onome što je simbolisala.

Šta kaže praksa? Dva pravoslavna načina da je odložite

Prema rečima sada upokojenog protojereja-stavrofora Dušana Kolundžića, postoje dva načina kako se pravilno postupa sa dotrajalom brojanicom:

Zakopavanje u zemlju - najjednostavniji i najdostojanstveniji čin, koji se primenjuje i na stare ikone, svešteničke odežde ili druge duhovne predmete.

Spaljivanje - uz potpuno poštovanje i pažnju, bez prisustva druge simbolike. Vatra, kao element pročišćenja, često se koristi u crkvenim običajima kada je potrebno "vratiti" materijalne predmete prirodi.

Otac Dušan je naglasio da se prilikom ovih činova ne izgovaraju posebne molitve - upravo zato što brojanica nije osveštana, niti je predmet sa sakralnim statusom poput krsta ili ikone. Njena vrednost je funkcionalna i simbolična, ali nije predmet bogosluženja.

Može li se baciti u smeće? 

Najvažnija stvar koju vernici treba da znaju jeste da bacanje brojanice u smeće nije prihvatljivo. Ne zato što je u pitanju greh u kanonskom smislu, već zato što bi to bio čin nepoštovanja prema predmetu koji je služio molitvi, sabranosti i duhovnoj vezi sa Bogom.

Ukoliko niste u mogućnosti da je sami pravilno odložite, preporuka je da brojanicu odnesete u najbližu crkvu ili manastir. Sveštenici će znati kako da je zbrinu na dostojan način, i pritom vas oslobode sumnji u pogledu greške.

Da li se brojanica popravlja?

U slučaju da brojanica samo delimično pukne, na primer, ako se konac olabavi ili jedan čvor otvori, moguće je pokušati popravku, ali samo ukoliko se time ne narušava njen molitveni poredak. Ako nije moguće očuvati čvorove u pravilnom broju ili se materijal suviše istrošio, popravka gubi smisao.

Kada brojanica više ne može služiti svojoj svrsi, vreme je da joj se "zahvalimo" i odložimo je s poštovanjem.

Na kojoj ruci se nosi brojanica?

U pravoslavnoj tradiciji, brojanica se nosi na levoj ruci. Zašto? Zato što se desna ruka koristi za kršteni znak - čin prekrštavanja, koji se vrši desnicom. Nošenjem brojanice na levoj ruci ostavljamo desnu slobodnom za znak krsta, ali i za svakodnevne obaveze, bez bojazni da će se brojanica oštetiti ili da ćemo je nehotično spustiti na neprikladno mesto.

Međutim, postoji i duhovna simbolika: leva ruka je bliža srcu. A molitva je, kako nas crkveni oci uče, najpre stvar srca.

Šta ako je nosimo na desnoj ruci? Da li grešimo?

Ne, ali se ne preporučuje. Nije greh, jer brojanica sama po sebi nije osveštan predmet, ali nošenje na desnoj ruci može ometati svakodnevne pokrete, naročito ako se često prekstimo. Takođe, može delovati nehotično nepažljivo u trenutku kada, recimo, peremo ruke, hranimo se ili radimo nešto fizički.

U suštini: nije strogo pravilo, ali jeste preporuka - leva ruka, iz poštovanja prema molitvi i navici Crkve.

A šta sa brojanicama koje se nose kao nakit?

Pojava modernijih brojanica - od bisera, perli, pa čak i zlata, unela je konfuziju u razumevanje njihove duhovne funkcije. Neki ih nose iz modne potrebe, drugi iz tradicije, a treći iz istinske vere.

Ako brojanica nije korišćena za molitvu, već isključivo kao estetski predmet, na nju se ne odnosi isti stepen duhovnog poštovanja. Ipak, preporučuje se da se i takve brojanice odlažu pažljivo, iz poštovanja prema simbolici koju nose.

Brojanica nije amajlija, već saputnica molitve

Brojanica nas podseća da ni jedna molitva nije suvišna i da nijedan dan ne treba proći bez zahvalnosti. I kad pukne, ona ne gubi smisao, naprotiv, time nas tiho podseća na prolaznost stvari i neprolaznost duha.

Odložimo je, dakle, onako kako bismo želeli da se neko ophodi prema onome što nam je bilo sveto - sa pažnjom, poštovanjem i bez teatralnosti. Tiho. Kao što i molitva jeste.

(Ona.rs)