Letovanje bez panike: Šta učiniti ako se dete nađe u opasnosti u vodi

Četvorogodišnji dečak iz Srbije doživeo je epileptični napad dok je boravio u moru u popularnom letovalištu Nea Vrasna. Usled napada, dete je udahnulo vodu, pluća su mu se napunila, a srce je stalo. Samo zahvaljujući prisebnosti lekara, sunarodnika porodice, koji se slučajno zatekao na plaži, dečak je reanimiran na licu mesta i hitno prebačen u bolnicu u Solunu, gde mu je ukazana stručna pomoć.

Ova dramatična situacija potresla je mnoge, ali i otvorila važno pitanje – koliko zapravo znamo o rizicima koje voda, sunce i visoke temperature mogu doneti najmlađima. Još važnije, znamo li kako da reagujemo kada se desi nešto neočekivano i opasno?

Preporučujemo

Zato donosimo konkretne savete koji mogu biti od presudnog značaja za bezbednost dece tokom letovanja.

Deca sa hroničnim stanjima zahtevaju dodatnu pažnju

Ukoliko vaše dete ima epilepsiju, astmu, probleme sa srcem ili neko drugo hronično oboljenje, boravak u vodi mora biti pod stalnim nadzorom. Čak i ako ste mu fizički blizu, napad može nastupiti iznenada i bez ikakvog upozorenja, a voda dodatno otežava situaciju.

Važno je da:

O svom zdravstvenom stanju obavestite osoblje hotela, spasioca i odrasle osobe u vašem okruženju

Uvek imate terapiju pri ruci, kao i plan hitne reakcije dogovoren sa lekarom

Dete nosi narukvicu ili oznaku sa medicinskim podacima, na primer “epilepsija – potreban lek u slučaju napada”

Znaci opasnosti u vodi nisu uvek vidljivi

Za razliku od scena u filmovima, davljenje u stvarnosti često ne izgleda dramatično. Dete koje se guši uglavnom ne viče i ne maše rukama. Opasnost se odvija tiho i brzo.

Obratite pažnju ako dete:

Odjednom postane tiho u vodi

Ne odgovara na pozive

Pokušava da se održi na površini bez pokretanja ruku

Ima staklast pogled i izgleda odsutno

Drži glavu nisko u vodi, s bradom u ravni sa površinom

Ako primetite bilo koji od ovih znakova, reagujte odmah i bez oklevanja.

Znanje prve pomoći može spasiti život

Ne morate biti lekar da biste nekome spasili život. Osnovne veštine reanimacije dostupne su svakome – kursevi prve pomoći u Srbiji traju svega nekoliko sati, a naučeno može biti presudno u kriznom trenutku.

Naučite:

Kako da prepoznate kada dete ne diše

Kako se pravilno izvodi masaža srca i veštačko disanje

Kada i kako da pozovete hitnu pomoć

Važno je znati da je i pokušaj često bolji nego pasivnost. Čak i mala reakcija može napraviti veliku razliku.

Na plažu nikada bez plana

Pre nego što se uputite na letovanje, razmislite o mogućim rizičnim situacijama i pripremite se unapred.

Spakujte torbicu sa osnovnom prvom pomoći

Zapišite i sačuvajte lokalne brojeve hitne pomoći – u Grčkoj je 112 univerzalni broj

Pripazite na sunce – dehidratacija i toplotni udar kod dece mogu izazvati nesvesticu ili slabost

Ne dozvoljavajte detetu da ulazi u vodu odmah nakon obroka ili naglo nakon boravka na jakom suncu

Letovanje bez panike, ali sa znanjem

Letnji odmor je vreme za igru, radost i porodično opuštanje. Ipak, to ne znači da oprez treba da ostavimo kod kuće. Posebno kada su deca u pitanju, važno je biti spreman i informisan.

U slučaju porodice iz Srbije sve se, srećom, završilo dobro. A sve zahvaljujući čoveku koji je znao kako da reaguje i koji nije oklevao da pomogne.

Upravo zato znanje, smirenost i brzina reakcije mogu učiniti razliku između nezgode i tragedije. Ponesite ih sa sobom – važniji su od bilo kog spakovanog kofera.

(Ona.rs)