"Oh God I love this song" Kad zagrmi Moravac srpska deca u SAD lete u kolo: Balkan u srcu - engleski na jeziku

Pre četvrt veka, dok sam živela u Njujorku, bila sam deo tople i žive srpske zajednice koja se, uprkos kilometrima daleko od zavičaja, trudila da sačuva svoje korene. Okupljali smo se u pravoslavnim crkvama – u onoj prelepoj, staroj crkvi Svetog Save na Menhetnu i velikoj crkvi Svetog Georgija u Nju Džersiju – za praznike, slave, krštenja, pa i obične nedeljne ručkove.

U tim zajedničkim trenucima, negde između ruske salate, slavskih kolača i predugih redova za pečenje, najvažniji deo večeri uvek je bila muzika. I kolo. I tada sam prisustvovala prizoru koji ni danas ne mogu da zaboravim.

Preporučujemo

Bila je to velika svečana sala, Vaskrs, kraj devedesetih. Na kratko sam otišla u toalet i tamo zatekla grupicu mladih devojaka – potpuno američki stil, tipične lokalke. Stajale su ispred ogledala, smejale se, šminkale i čavrljale na engleskom. U jednom trenutku iz sale se začuo zvuk harmonike i onaj dobro poznati ritam – "tu tu ru tu tururu rum, tu tu ru tu tum tum" – Moravac!

Jedna od njih se ukočila, ozarila i uzviknula:
"Oh my God, I love this song!"
I onda su sve zajedno, kao da su na koncertu Tejlor Svift, vrišteći istrčale iz toaleta i otrčale pravo – u kolo.

Ostala sam u mestu, zacenjena od smeha. I dan-danas se nasmejem kad se setim tog trenutka. Jer koliko god jezik bledeo, koreni – nikada ne iščeznu. A to nas dovodi do nove generacije mladih Srba u Americi...

Promaja, pasulj i ćilimi: Kad srpski jezik progovori srbiš dijalektom

Na društvenim mrežama se šeruje snimak ankete među mladim Srbima u Americi – njihovim odgovorima na jednostavna pitanja o srpskom jeziku i običajima, koji su u isto vreme urnebesni i dirljivi.

"Kako se kuva pasulj?" – bilo je prvo pitanje. Tri devojke samo su se nasmejale.
"To ja ne znam", rekla je jedna, dok je druga dodala: "Valjda dodaš... nešto?"

Pitanje "Znaš li šta je podrum?" izazvalo je isto toliko zbunjenih pogleda, sve dok im nije postavljeno dodatno: "A imate li vi basement?" – tada su svi klimnuli glavom. Jezik je možda drugačiji, ali pojam je isti. Samo se drugačije kaže.

Ćilim, ćup i čupanje…?

Reč "ćilim" nekima nije bila nepoznata – jedna devojka se čak pohvalila da ima jedan u dnevnoj sobi. Ali kada su ih pitali šta je ćup, jedna devojka je ozbiljno odgovorila:
"Pa to je... čup. Kad čupaš nešto."

Za knedle, svi su se složili – to je ono iz supe. Slatke knedle sa šljivama, izgleda, nisu dospele do treće generacije. Ali zato je na pomen promaje zavladao konsenzus:
"To ubija!"

Zaborav? Ili nova forma sećanja?

Mnogi komentari na mrežama pokazali su razumevanje:
„Deca ne mogu da nauče jezik samo kod kuće. Ako roditelji govore srpski, a svi oko njih engleski – pa naravno da će se mešati.“
„Dobro je i da ovoliko znaju“, „Njihova deca neće znati ni to“ – glase drugi.
Ali najlepši komentar je možda bio:
„Balkan iz njih vrišti, šta god rekli. Prelepi su.“

I zaista – možda ne znaju šta je ćup, možda pasulj kuvaju s Youtube tutorijalom na engleskom, možda ne razlikuju Gornju Trepču od Gornje ulice. Ali kad zagrmi harmonika i začuje se Moravac, noge ih same povedu.
Jer, kako ona devojka reče, s blistavim očima:
"O my God, I love this song."

(Ona.rs)