Približava nam se kraj posta i Velika Gospojina: Veruje se da bosiljak 28, avgusta ima POSEBNU MOĆ

Avgust se u Srbiji ne može završiti bez praznika koji duboko dirne i vernika i one koji veruju na svoj način. Dok jedni odlaze na vašare, drugi pale sveće u crkvama, a treći se raduju što posle dugog posta ponovo mogu da okupe porodicu oko bogate trpeze – svi se složno sećaju da je Velika Gospojina mnogo više od datuma u kalendaru. To je dan kada se obeležava uspomena na Uspenje Presvete Bogorodice, Majke Božije, i trenutak kada se završava Gospojinski post.

Preporučujemo

Za mnoge domaćice to znači miris svežeg hleba i bosiljka, za vernike molitvu u tišini crkve, a za starije ljude prisećanje običaja iz detinjstva, kada se verovalo da na ovaj dan nikako ne treba uzeti iglu u ruke.

Istorijsko značenje praznika

Praznik Uspenja Presvete Bogorodice ustanovljen je još u 4. veku, a u našoj tradiciji je poznat kao Velika Gospojina. Prema predanju, Bogorodica se upokojila u Jerusalimu, u godinama svoje zrelosti, a apostoli su na čudesan način došli da je isprate. Vernici veruju da je njen odlazak bio miran, „kao san“, a tri dana kasnije i telesno je uzneta u Carstvo nebesko.

Od tada, hrišćanski narod ovaj dan slavi sa izuzetnim poštovanjem, a u srpskoj tradiciji ostao je kao jedan od najvažnijih praznika – praznik majki, žena, bolesnih i svih onih koji traže utehu i zaštitu.

Običaji i verovanja vezani za Veliku Gospojinu

Na Veliku Gospojinu uvek se ističe značaj bosiljka, koji se u narodu smatra božjom biljkom. Stavlja se u jelo ili piće, veruje se da donosi zdravlje i štiti od zla. Takođe, period između Velike i Male Gospojine (21. septembra) naziva se međudnevnica, kada se, prema narodnom verovanju, skupljaju plodovi i lekovite trave jer tada imaju posebnu snagu.

U narodu se strogo poštuje da se na ovaj dan, kao na svako crveno slovo, ne obavljaju kućni poslovi – ne pere se veš, ne veze, ne šije i ne radi se iglom. Stari običaji govore i da su bolesnici vođeni na izvore lekovite vode kako bi se umili i pronašli isceljenje.

Završetak Gospojinskog posta

Jedan od najsnažnijih simbola Velike Gospojine jeste kraj Gospojinskog posta. Nakon dana provedenih u molitvi i uzdržanju, porodice se okupljaju oko posne trpeze, a veče donosi osećaj olakšanja i radosti. Završetak posta mnogi doživljavaju kao duhovno i telesno osveženje – trenutak kada se ulazi u novu životnu energiju i mir.

U narodnom predanju, ovaj dan se često opisuje kao „prekretnica leta“ – trenutak kada se priroda polako okreće ka jeseni, a ljudi sabiraju snagu za predstojeće mesece.

Praznik zajedništva i radosti

Osim duhovnog, Velika Gospojina je i društveni praznik. Širom Srbije i regiona organizuju se vašari i sabori, koji okupljaju ljude u radosti, muzici i igri. To je vreme kada se porodice okupljaju, kumovi posećuju, a sela i gradovi oživljavaju posebnim duhom zajedništva.

Velika Gospojina, dan kada se Majka Božija vaznela na nebo, u srcima vernika zauzima mesto kakvo malo koji praznik ima. Ona podseća na snagu molitve, važnost porodice i veru da uvek postoji zaštita odozgo. Za jedne je to kraj posta, za druge molitva pred freskom u crkvi, a za sve – dan koji vraća mir i osećaj povezanosti sa tradicijom.

(Ona.rs)