Manastir Ljubostinja je mesto na kome je kneginja Milica pronašla mir: "Muški zida, a ženski ukrašuje"

Na samo pet kilometara od Trstenika i devet kilometara od Vrnjačke Banje, u podnožju Gledićkih planina, nalazi se manastir Ljubostinja. Crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice i tamo se danas naveliko praznuje Velika Gospojina.

Manastir je zadužbina kneginje Milice, žene kneza Lazara, ćerke kneza Vratka, u narodnoj tradiciji poznatijeg kao Jug Bogdan. Na osnovu rodoslova dinastije Nemanjića zna se da je knezu Vratku Stefan Nemanja bio čukundeda, pradeda veliki župan i kralj Vukan Nemanjić, a deda župan Dimitrije Nemanjić, ktitor manastira Davidovice i svetitelj Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 7. oktobra.

Sveta carica Milica se u ovom manastiru, neposredno posle Kosovskog boja zamonašila i uzela monaško ime Evgenija. 

U samoj crkvi pohranje su njene mošti. O dolasku kneginje Milice u manastir, njenom monaškom suživotu sa Jelenom Mrnjavčević, monahinjom Jefimijom, biće više reči u drugom delu ove reportaže.

Aktivni život u manastiru Ljubostinja

U manastiru trenutno živi i Gospodu se moli sedam monahinja, zajedno sa mati igumanijom Hristinom i jednim monahom. Mati igumanija monaški podvižnički život prihvata još sa 13 godina.

- Život manastira i dalje je aktivan, u svom punom smislu, ako možemo tako reći, budući da nam je Sveta carica Milica svojim životom ostavila smisao i cilj postojanja. To je molitva, odnosno podvig i sav taj monaški podvižnički život. Danas hram jeste mesto molitve i podviga. Bogu hvala, mnogi ljudi sa svih strana, pa i naš lokalni narod dolaze na sve te službe i ostvaruju upravo onaj cilj o kome smo govorili i smisao postojanja i hrama i manastira. A to je da je hram, odnosno manastir - da je sve to dom, mesto gde se uznose molitve Gospodu, gde se služe najpre svete liturgije, kao jedinstvena zajednica neba i zemlje. Sve nam je u takvom duhu kada govorimo o svetoj Ljubostinji - susret neba i zemlje, susret ovozemaljskog vremenog sa onim večnim i sa samim Gospodom - rekao nam je naš sagovornik, protojerej Danijel Stevanović.

 Savršenstvo moravskog stila

Protojerej Danijel Stevanović, koji nas je ugostio, sproveo kroz crkvu i portu i ispričao sve ono što smo želili da saznamo o manastiru, razgovor o izgradnji je započeo rečima Vladike Nikolaja - "Muški zida, a ženski ukrašuje".

Upravo je to opis ove velike svetinje koja jeste reprezent moravskog stila - zrelog identiteta srpske vere, odnosno vere u Isusa Hrista.

Kneginja Milica je napisala i ostavila čemu tačno služi zapravo ovaj dom iliti hram - trajni zapis koji glasi: "Domu tvome, Gospode, priliče svetinja na svoja vremena". To su čuveni stihovi iz Psalma Davidovog.

- Dakle, hram ima svoj smisao i on je zapravo takav da je to mesto molitve i mesto prisustva Božijeg blagoslova. Budući da je i carica Milica zidala Ljubostinju radi tog cilja, taj cilj se i dan-danas, ako možemo tako da kažemo, ostvaruje i on je stub ili centar našeg duhovnog života - govori nam protojerej.

Francuski vizantolog Gabrijel Mije opisuje da je vrhunac ili savršenstvo moravskog stila upravo manastir Ljubostinja, odnosno hram Uspenja Presvete Bogorodice. Presveta Bogorodica je zaštitnica, odnosno naša molitvenica pred Gospodom.

- Kada smo rekli da muški zida, mi vidimo da su u pitanju veoma jaki postojani zidovi moravske škole. U osnovi, u pitanju je jedan oblik trolista, ako možemo da kažemo laički, oblik krsta, na kome se zapravo zida hram i koji ima ponajpre svoju bogoslužbenu primenu. Dakle, pripratu, soleu, naos i sam oltar.

Freske oslikava čuveni Makarije Zograf posle Kosovske bitke. Od nekada bogato živopisanih zidova, nama su ostali sačuvani, osim likova svetaca i likovi knjeginje Milice i kneza Lazara, njihovog starijeg sina Stefana Lazarevića i mlađeg sina Vuka.

Delovi fresaka koji prikazuju njihove odore oslikani su zlatom.

- Pored freskopisa koji je iz tog perioda, mi ispred nas imamo i amvon, odnosno mesto gde se uznose molitve, bogoslužbeno mesto. Amvon koji je uklesan u kamenu i koji predstavlja grb Nemanjića. Dakle, trajno nam je Sveta carica Milica ostavila zapis da je ovo njena zadužbina i da je ona poreklom od Nemanjića. Ono što je zanimljivo i karakteristično za amvon jeste da je on sve do 19. veka u nekom periodu bio sakriven. Tek kada su majstori sekli građu za Milošev konak koji se nalazi ispred nas, ispod jednog duba, naišli su na ovaj amvon. koji svakako potiče iz manastira, a nekim razlogom jeste bio sakriven.

Ono što je još znamenito ili što je za nas nesvakidašnje jeste da u samom zidu, koji deli pripratu od naosa se nalazi i skrivenica - jedan skriveni prostor gde je kneginja Milica krila sve one dragocenosti, a između ostalog i krune, svoju i Lazarevu.

- Znamo da su Turci u 18. veku zapalili hram i tom prilikom izgorela jedna freska u priprati koja je zapravo bila vrlo verovatno na platnu ili na daskama, a kada je izgorela otvorila je taj prolaz. Naravno, Turci su videli i odneli sve bogatstvo, pa i krune - govori naš sagovornik.

13 rozeta i nemanjićki uticaj na arhitekturu Ljubostinje

Nemanjići su ceo svoj život posvetili Gospodu, bez obzira na to da li su nosili krunu ili nosili monašku odoru, ističe protojerej.

Hram Uspenja Presvete Bogorodice i dalje ponosno stoji sa svojih 13 rozeta, od čuvenog belovodskog kamena.

- Ono što je karakteristično i što od ostalih nemanjićkih hramova odvaja naš hram jesu i čuvene čipke, odnosno florali u obliku luka, na kojima je izobražen ljiljan, odnosno krin. Sveta carica Milica sa veoma bogatim rozetama i još ukrašenijim vencima od krinova je ostavila jedan trajni zapis, želeći da krinovima očigledno nama nešto kaže. Znamo da je krin zapravo simbol javljanja Arhistratiga Gavrila Presvetoj Bogorodici i tako se oslikava na ikonama, kako Arhistratig Gavril nosi krin u ruci i javlja Presvetoj Bogorodici radosnu vest - da će roditi Gospoda Hrista. Tako i carica Milica preuzima ovaj simbol i to nam govori da je ono što ona radila svakako radosna i blaga vest, da je prihvatila poziv Božiji kroz Arhistratiga, odnosno svetitelja Božijeg, odnosno kroz anđeosku vojsku - kaže naš sagovornik i dodaje:

- Ona ostavlja trajni zapis, verovatno zapis Kosovske bitke i svega onoga što je ostalo u njenom srcu. A to je da krin sada, po pretpostavkama velikih umetnika i arheologa, predstavlja u caričinom izrazu drugačiji smisao. On sada predstavlja zapravo jedan mučenički podvig. Podvig koji je prihvatio i car Lazar svojim mučeničkim životom, a onda i carica Milica kao udovica, koja je preuzela podvižnički život u trudu, u molitvi i u neprestojnoj misli prema samome Gospodu.

Hram je zidao Rade Borović, čuveni Rade Neimar, za koga se kaže da je u tom periodu zidao mnoge hramove. Ipak, kada je reč o Ljubostinji to je zasigurno.

Ono što je trajno sačuvano i što ovo potvrđuje jeste njegovo ime koje je urezano na pragu ulaza iz priprate u naos.

Njemu je kneginja Milica poverila da zida hram i to po uzoru i na Lazaricu i na Ravanicu kao zadužbine cele porodice Hrebeljanović, ali i Nemanjić.

Celu reportažu pogledajte u videu sa početka teksta.

Medijski sadržaj sufinansiran je od strane opštine Vrnjačka Banja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove opštine Vrnjačka Banja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.