Da li sutra Veliku Gospojinu slavimo posno? Crkva kaže OVO i jedino se toga treba držati

Srpska pravoslavna crkva i vernici u četvrtak, 28. avgusta, obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, poznato u narodu kao Velika Gospojina. Ovo je jedan od najpoštovanijih praznika u hrišćanskom svetu, koji se u crkvenom kalendaru ističe crvenim slovom. Tog dana se ne obavljaju teški poslovi – vreme je rezervisano za molitvu, porodična okupljanja i duhovni mir.

Preporučujemo

Značaj Velike Gospojine

Velika Gospojina posvećena je Presvetoj Bogorodici, koju vernici od davnina smatraju zaštitnicom doma i porodice. Praznik simbolizuje dan kada se Bogorodica upokojila, vaznela na nebesa i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“. Upravo zbog ovih događaja, dan ima posebno mesto u srcima vernika, podsećajući na ljubav, veru i snagu koju Majka Božija neprestano pruža onima koji joj se obraćaju u molitvi.

Da li se posti na Veliku Gospojinu?

Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od pet Bogorodičinih praznika. Pre ovog velikog dana prethodi dvonedeljni Gospojinski post, koji ove godine traje od 14. do 28. avgusta.

Na samu Veliku Gospojinu, vernici poste do jutarnje liturgije i pričešća. Kako praznik ove godine pada u četvrtak, obrok posle službe može biti mrsan.

Izuzetak: Ako praznik pada u sredu ili petak, posti se i tog dana po strogom redu – riba, vino i ulje – kao izraz poštovanja prema Bogorodici i crkvenim običajima.

Narodni običaji

Velika Gospojina se od davnina smatra praznikom žena i majki. U narodu je običaj da se ne rade teški poslovi niti započinju novi poduhvati.

Jedan od najlepših običaja jeste branje lekovitih biljaka i trava, jer se veruje da je njihovo dejstvo tada najjače. Posebno se ističe bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom. Žene ga dodaju u jela kako bi zaštitile ukućane od zla i prizvale blagoslove Presvete Bogorodice. Osim bosiljka, beru se i borovnice i druge lekovite trave, verujući da će doneti zdravlje i blagostanje porodici.

(Ona.rs)