Dok je rađala mog brata, medicinska sestra je mojoj mami uradila nešto monstruozno: Niko joj nije verovao

"Nijedna fotografija mog brata ne postoji. Niko se ne seća kako je izgledao, niti kakva je bila njegova ličnost. Nije bio sa nama dovoljno dugo da ostavi trag u našim životima. Ali njegova kratka životna priča i tragična smrt zauvek su ostale urezane u srce naše majke."

Ovim rečima počinje potresna ispovest žene koja je decenijama nosila tišinu i bol porodične tragedije, skrivene iza lažnog objašnjenja o "nesrećnim komplikacijama pri porođaju". Ispod te zvanične priče krilo se nešto mnogo teže: istina o medicinskoj grešci i nasilju koje je, po njenim rečima, dovelo do smrti zdravog novorođenčeta - njenog brata Pola.

Preporučujemo

Porođaj pretvoren u horor

"Godina je bila 1952. Majka je imala 28 godina i nosila svoje drugo dete. Iskustvo s prvim porođajem dalo joj je uvid u to kako bi čitav proces trebalo da izgleda. Međutim, tog dana njen lekar nije mogao odmah da dođe, a ona je ostavljena sama sa nespremnom i prestravljenom medicinskom sestrom.

Vikala je na nju: ‘Tvoj lekar nije ovde! Ne možeš sada da rodiš!’", priseća se autorka Tami Parker majčinih reči. Ono što se potom dogodilo, opisuje kao čin nasilja i potpunog nemara: medicinska sestra je silom prekrstila noge porodilje i sela na njih - pokušavajući da fizički spreči izlazak bebe.

Kada je lekar konačno stigao, Pol je rođen, ali već je bilo kasno. Preminuo je sedam sati kasnije. Zvanično objašnjenje govorilo je o "aspiraciji plodove vode" - tečnosti koja je zapušila pluća, ali smrtni list koji je porodica nedavno dobila, otkriva još jednu, do tada nepoznatu činjenicu: Pol je imao i rupturu jetre.

"Srce mi se steglo kada sam pročitala tu rečenicu", piše sestra. "Još jedan dokaz brutalnosti sestre koja je pokušala da spreči porođaj silom."

Duga tišina, krivica i nepravda

Nakon tragedije, roditelji su pokušali da prijave slučaj, ali niko im nije verovao. Sestra koja je, kako tvrde, odgovorna za smrt njihovog sina, nastavila je da radi u bolnici. Četiri godine kasnije, ista žena pokušala je da unese ime novorođenog deteta Džonija u knjigu rođenih, na šta je majka burno reagovala, zahtevajući da je udalje iz sobe.

Autorka priznaje da nije znala celu priču sve dok nije bila tinejdžerka. Majka joj je tada, na dan godišnjice Polovog rođenja i smrti, ispričala šta se dogodilo. Bila je to priča puna bola, ali ispričana mirno, gotovo kao da pripoveda o nekoj drugoj osobi, ne o sebi.

Otac joj je kasnije potvrdio sve, dodajući da je majka želela da tuži bolnicu, ali da su odustali - nisu imali novca za advokata, a, kako je rekao, "ništa neće vratiti bebu".

Život u senci gubitka

Kroz detinjstvo, Tami je često posmatrala majku kako se bori sa depresijom i besom. Porodične šale o tome da je "žestoka crvenokosa" bile su pokušaj da se objasni ono što nisu razumeli - tihi teret traume i nepravde.

"Sada shvatam: majčina nemogućnost da spreči smrt oba svoja sina, i činjenica da nikada nije dobila pravdu za Pola, bile su izvor njenog bola."

Sećanje na Pola

Nedavno je Tami pronašla Polov izvorni izvod iz matične knjige rođenih, na kojem su bila otisnuta njegova mala stopala, u ljubičastoj boji. Taj trenutak ju je naterao da konačno ispriča priču svoje porodice.

"Pol je zaslužio da bude više od tihe tajne. Bio je zdrava beba, čiji je život uništen zbog nekompetentnosti i straha. Ne mogu ga vratiti, niti mogu izlečiti majčinu tugu, ali sada sam ispričala njihovu priču."

"Nadam se", dodaje ona, "da će ovo svedočenje podstaći dublju raspravu o tome kako tretiramo žene na najranjivijim tačkama njihovog života - kada donose novi život na sve".

(Ona.rs/HuffPost)