Deset samohranih mama su otkrile zašto su se odlučile da same podižu decu: Tara je sumirala celu poentu

Oduvek me je zanimalo kako izgledaju različiti porodični modeli. Zato vam prenosimo iskustvo 10 majki koje su se svesno odlučile da budu samohrani roditelji. Govorile su o tome kako su donele odluku, o usponima i padovima samostalnog roditeljstva, razgovorima s decom o donorskoj oplodnji i o radostima života „na svoju ruku”…

O donošenju odluke

„Znala sam da želim decu, po mogućstvu da ja budem truna, i da je vreme bitan faktor. Kako sam se približavala 35. godini, a i dalje bila sama, odlučila sam da ne želim da propustim priliku da postanem mama. Muža mogu da nađem bilo kada, ali to ne važi za trudnoću.” — Šeron (42), mama petogodišnjih bliznakinja

Preporučujemo

„Posle spontanog pobačaja i iznenadnog razvoda, čeznula sam da opet osetim težinu svoje bebe u naručju. Izlazila sam nekoliko godina nakon razvoda i bila u vezi koja je pukla jer je on bio neodlučan oko dece. Moji roditelji iz ‘bumerske’ generacije su u početku bili zbunjeni, ali su ubrzo rekli: ‘Samo nam podari unuče!’” — Tara (35), mama petomesečnog sina.

„Pristupila sam tome kao istraživanju i pročitala sve što sam mogla o životu samohrane majke. Guglala sam stvari poput ‘žalim što imam decu’. Razgovarala sam s prijateljima koji imaju i nemaju decu. Mapirala sam kako bi izgledali moji dani sa ili bez dece, i to nije ni blizu stvarnosti, ali je bio početak.” — Milisent (42), mama dvogodišnjeg i po sina

„Do tridesete godine znala sam da ne želim supružnika, ali da jako želim dete. I živela sam u vremenu i mestu gde sam to mogla da ostvarim. Pošto mi partner nije bio bitan, nisam prošla period žaljenja kroz koji prolaze neke samohrane majke. Nisam odustajala od jednog sna zbog drugog — ja sam ostvarivala baš svoj san.” — Melisa (62), mama 26-godišnje ćerke

O izboru donora sperme

„Birala sam donore koji liče na moju porodicu, jer mi je bilo čudno da ‘projektujem’ kako bi moje dete moglo da izgleda. Prošla sam kroz nekoliko donora pre nego što sam zatrudnela, pa sam bila najprobirljivija na početku.” — Džesika (40), mama sedmomesečne ćerke

„Izbor donora tada mi je delovao kao ogromna odluka, ali o tome danas gotovo i ne razmišljam.” — Šeron (42), mama petogodišnjih bliznakinja

O tome što nema partnera

„Najlepši i najteži deo je zapravo isti: ja donosim sve odluke. Biram škole, pedijatre, tradicije, religiju u kojoj će odrastati. Ali nekad zaista poželim da imam s kim da pretresem stvari — nekog ko je podjednako uključen.” — Šeron (42), mama petogodišnjih bliznakinja

„Pre nekoliko nedelja bila je najava tornada. Dok sam trčala u kupatilo s bebom i psom, osetila sam težinu potpune odgovornosti. To je ponekad zaista teško.” — Tara (35), mama petomesečnog sina

„Kad čujem majke kako se žale da im partneri ne pomažu, pomislim da je meni tu lakše. Nemam dodatni stres oko neslaganja kako nešto treba raditi niti razočaranja oko tuđe (ne)isporučene pomoći.” — Džesika (40), mama sedmomesečne ćerke

„Trudim se da budem najbolja mama što mogu, ali teško je što u kući nemam svedoka toga. Za Dan majki, kad vidim objave muževa kako im je partnerka ‘najbolja mama’, to zna da zaboli.” — Meredit (40), mama četvorogodišnje ćerke i jednogodišnjeg sina

O muškim uzorima

„Dok sam podizala sinove, trudila sam se da imaju muške uzore (ujake, komšije, prijatelje, nastavnike, starije dečake iz kraja) i podsticala te odnose. Pitala sam se kako će naučiti da se briju ili vežu kravatu, ali su na kraju sve sami savladali — uz Jutjub i kasnije Reddit.” — Robin („nešto preko 60”), mama sina od 26 i sina od 23 godine

„Pošto sam uglavnom uvek bila sama, pitala sam se: kako da pomognem ćerki da se snađe u tom delu života? Kako da joj pokažem dobar partnerski odnos kad ga sama nemam i ne planiram ga? Ali ona je gledala moje roditelje, roditelje svojih drugarica, mog brata i njegovu ženu. Razgovarale smo o vezama iz serija, filmova i knjiga. Pričale smo o seksu i emotivnim odnosima. Pričale smo i o tome s kim izlazi ili provodi vreme. Sada, sa 26 godina i nekoliko dugih veza iza sebe, više se ne brinem.” — Melisa (62), mama 26-godišnje ćerke

„Brinula sam da će moja ćerka odrastati ili uplašena od muškaraca ili da će previše tražiti njihovu pažnju. Ni jedno se nije desilo. Vodila sam računa da provodi vreme s divnim muškarcima, poput mog oca, brata i zeta. Zamolila sam školu da je rasporede kod muških učitelja. Danas ima vrlo malo tolerancije za muškarce koji je ne poštuju, uglavnom zato što nikada nije imala osećaj da ‘mora’ imati muškarca u životu.” — Alison (55), mama 22-godišnje ćerke

O finansijama

„Osiguranje mi nije pokrivalo tretmane plodnosti koji nisu između muškarca i žene. Svi pregledi, lekovi i procedure koštali su oko 50.000 dolara. Imala sam sreće da imam dobro plaćen posao i ušteđevinu.” — Šeron (42), mama petogodišnjih bliznakinja

„Finansije su glavni razlog zašto sam ostala na jednom detetu. Uvek sam sinu govorila da imamo dovoljno za sve što nam treba i ponešto što želimo, i da je to sasvim dovoljno. Fleksibilnost na poslu je najvažnija. Imala sam sjajne šefove i užasne, i bila sam dobra mama samo kada sam imala dobrog šefa.” — Marša (60), mama 18-godišnjeg sina

„Moj posao je bio ogroman razlog zašto sam mogla da postanem samohrana mama po izboru. Radim u bolnici i posle dve godine zaposlenja dobijate pravo na upola niže troškove IVF-a i lekova. Ipak, IVF je bio skup i deo sam stavila na kreditnu karticu. Povećala sam životno osiguranje dok sam bila trudna i napravila testament ubrzo po rođenju sina. Finansijsko opterećenje je nešto o čemu stalno mislim.” — Tara (35), mama petomesečnog sina

O traženju pomoći

„Mnoge od nas samohranih majki po izboru imaju ličnost koja voli da sve radi sama, pa nam je teško da tražimo pomoć. Ali kao samohrana mama moraš da naučiš da je tražiš. Lakše je s porodicom, ali ja stalno u glavi smišljam kako da izvedem nemoguće, pre nego što shvatim da mogu jednostavno da zamolim nekog da pokupi devojčice sa aktivnosti.” — Šeron (42), mama petogodišnjih bliznakinja

„Moji prijatelji su nas mnogo puta podigli. Najbliža drugarica išla je sa mnom na prenatalne časove; sada organizuje nedeljne večere. Moja najbolja drugarica iz detinjstva bila je kod mene nedelju dana pre termina i tokom mog neplaniranog carskog reza. Tokom kovida, moja beba i ja imali smo mrežu ljudi koji su stalno donosili namirnice, cveće, hleb, burita i onaj presudni bebi-tileinol.” — Osten (44), mama dvogodišnje ćerke.

„Neprocenjivo je kad neko preuzme odgovornost za ceo jedan zadatak. Moj tata vodi ćerku u školu svakog jutra. Moja najbolja prijateljica čuva decu kad imam književni klub. Sama činjenica da je to skinuto s mog tanjira ogroman je teret manje.” — Meredit (40), mama četvorogodišnje ćerke i jednogodišnjeg sina

„Tražila sam pomoć stalno i plaćala kad sam mogla. Odlazila sam na kratke odmore bez dece — i uvek se vraćala kao bolja mama.” — Robin („nešto preko 60”), mama sina od 26 i sina od 23 godine

O dejtingu

„Između posla i roditeljstva koristim 100% svog kapaciteta. Fantaziram o strasnoj romansi u pedesetim, kad budem blizu penzije i bez male dece kod kuće. Ko zna?” — Meredit (40), mama četvorogodišnje ćerke i jednogodišnjeg sina

„Kad moj sin krene u vrtić, razmišljam da počnem da izlazim tokom pauze za ručak. Odluka da postanem samohrana mama ne znači da sam odustala od ljubavi. Volim što sam sama, ali ako bi neko mogao da obogati moj i sinov život, bila bih presrećna.” — Tara (35), mama petomesečnog sina

O reakcijama okoline

„Živim u Oklahomi, veoma konzervativnoj državi, ali me iznenadilo koliko ljudi zna neku samohranu majku po izboru ili mi je jednostavno drago zbog mene.” — Milisent (42), mama dvogodišnjeg i po sina

„Moji roditelji su bili vrlo iznenađeni. Nikad nismo pričali o mojim planovima, pa im je ovo delovalo kao grom iz vedra neba. Otac je najviše brinuo zbog finansija, ali sam znala da je to njegov način da pokaže brigu. Kad su videli da sve držim pod kontrolom, opustili su se i bili presrećni što postaju baka i deka.

Moja baka po ocu bila je šokirana, ali je bilo jasno da je njena glavna briga ‘Kako ću ovo objasniti ljudima u sinagogi?’ Rekla sam joj da kaže kako će postati prabaka (što je i uradila kasnije, a njene prijateljice su bile srećne zbog nje), i posle toga me je bukvalno izbacila iz stana. Nismo bile bliske, pa mi njena reakcija ništa nije značila. Ljubav i oduševljenje moje bake po majci nadoknadili su sve.

Radila sam u izdavaštvu, što je uglavnom liberalno okruženje, pa sam očekivala da moja trudnoća neće biti problem — i nije bila. Otvoreno sam govorila o tome kako sam zatrudnela. Odluka da postanem samohrana majka po izboru bila je potpuno nekontroverzna u mom društvenom i poslovnom krugu.

Kad je moja ćerka bila u osnovnoj školi, jedna majka nije želela da se naša deca druže jer je moja ćerka začeta van braka. Bila je jedina koja je tako reagovala. Meni je to bilo više smešno nego išta drugo, a moja ćerka je samo slegla ramenima. Ignorisale smo njeno neodobravanje i nastavile život.” — Melisa (62), mama 26-godišnje ćerke

„Dobila sam samo podršku kad sam podelila svoje planove. Neke mamine prijateljice čak su bile pomalo ljubomorne što je ova opcija meni bila dostupna, jer su one majkama mogle da postanu samo kroz brak.” — Marša (60), mama 18-godišnjeg sina

O učenju od drugih mama

„Pročitala sam nekoliko knjiga — Choosing Single Motherhood i Going Solo, plus urnebesnu Liv’s Alone — i slušala sjajan podkast Not By Accident. Svet u kome živimo je vrlo usmeren na parove i dobijate mnogo pitanja. Kad sam bila trudna, komšija mi je preko ulice viknuo: ‘KO JE TATA?!’ Kao Džeri Springer, ali uživo. Srećom, bila sam u nedeljnoj onlajn grupi podrške na Zoomu, pa sam imala živu zajednicu žena koje su tačno razumele kroz šta prolazim.” — Tara (35), mama petomesečnog sina

„Bilo mi je dragoceno da čujem iskustva članica grupe Single Mothers by Choice Džejn Metes koje su prošle tim putem pre mene. Znala sam da mogu da uspem jer sam imala te primere.” — Marša (60), mama 18-godišnjeg sina

O razgovorima s decom

„Počela sam da pričam ćerki našu priču dok je još bila premala da razume — delom da bih vežbala, delom da nikad ne bi došlo do trenutka da ‘sazna’. Ona jednostavno oduvek zna.” — Alison (55), mama 22-godišnje ćerke

„Najviše sam se plašila da će mi deca zamerati što nemaju oca. Moja ćerka je postavljala pitanja, a moja priča je da sam pokušala da nađem muškarca dostojnog da bude tata, nisam uspela i zato sam koristila donora. Puno pričamo i o različitim vrstama porodica i da je u redu želeti tatu (ili sestru, rođaka…), ali i da je važno setiti se svih ljudi koji nas vole (tu ubacim dugačku listu).” — Meredit (40), mama četvorogodišnje ćerke i jednogodišnjeg sina.

„Što sam naučila tokom godina jeste da je velika većina dece začete donacijom nezadovoljna samo ako za to sazna u tinejdžerskom ili odraslom dobu. Tada istina o poreklu zaboli jer je bila porodična tajna. Moja ćerka je sa osam godina drugaricama objašnjavala da je mama išla ‘u banku, kao običnu banku, ali za spermu, ne za novac’, što je bilo urnebesno.” — Melisa (62), mama 26-godišnje ćerke

O čarobnim trenucima

„Kad koristite donora, uvek postoji element iznenađenja: da li je ovo nasledila od mene? Od donora? Ili je njena sopstvena priroda? Jedna od mojih omiljenih stvari je da gledam kako se razvija njen smisao za humor; voli igru reči i dosetke isto koliko i ja. Jednog dana je potrčala do mene vičući: ‘Mama, piškila sam u nošu!’ Povukla me za ruku u kupatilo da mi pokaže… drvenu mahunu graška koju je pažljivo stavila u nošu. Bila je presrećna.” — Osten (44), mama dvogodišnje ćerke

„Moj sin i ja pravili smo različite face: blesavu, tužnu, srećnu. Rekao je: ‘Napravi maminu facu.’ Pitala sam ga kako izgleda mamina faca, a on odgovorio: ‘Srećna!’ Toliko sam ponosna što me tako vidi.” — Milisent (42), mama dvogodišnjeg i po sina

„Pre godinu dana sam sebi ubrizgavala lekove za IVF i osećala se prilično beznadežno. Sada, kad se moj sin osmehne, to mi je najlepša stvar. Trebale su godine da dođem do ovog malog čoveka i još uvek ne mogu da verujem da sam nečija mama!” — Tara (35), mama petomesečnog sina.

(Ona.rs/CupOfJo)