Ako nekog ne podnosim, to je moj zet i odlučila sam da se suprotstavim: Nastala je svađa, sad ne viđam unuka

Anđelina se svake godine radovala svom prolećnom putovanju sa ćerkom i unukom, nadajući se mirnom begu od svakodnevnice. Ali kada su tenzije sa zetom kulminirale, donela je odluku zbog koje se kasnije pitala – da li je možda preterala?

"Hej,

Preporučujemo

Ovo je malo nezgodno, ali eto me. Sve se već odigralo, ali ja stalno vrtim film u glavi i pitam se: „Jesam li stvarno prešla granicu ili sam imala pravo?“ Možda će vaši čitaoci znati da kažu ko je ovde zapravo pogrešio.

Evo malo pozadine: moja ćerka Ketrin je već četiri godine sa tim tipom, Markom. Imaju malog sina Zeka, kog obožavam. On je bukvalno sunce mog života. Ali, iskreno, ja nikad nisam bila neki veliki Markov fan. Prvo, nisu ni venčani (znam, vremena su se promenila, ali svejedno). A osim toga, on ima... ne znam... neki arogantan stav. Kao da mi se ponekad obraća s visine, onako pokroviteljski, s tim „ja sve bolje znam“ tonom. I povremeno ubaci te neke sitne šale na račun godina ili pola. Sve to upakovano u onaj lažno šarmantni manir, koji samo meni izaziva želju da prevrnem očima.

Svako proleće idemo na porodično putovanje. Postala je to tradicija. Ove godine sam odlučila da to bude gradski izlet. Tamo postoji ogroman botanički vrt koji je baš tada imao festival cveća. Pomislila sam – biće prelepo, nešto drugačije. Isprva su svi delovali zadovoljno, ali onda je Mark počeo sa svojim komentarima tipa: „Nisam siguran šta će dečaci tamo raditi“, pa se onako podrugljivo smeškao: „Pretpostavljam da si ovo izabrala jer ti je draži mir nego zabava.“ Kasnije, kada smo ostali sami, rekao je: „Pa valjda su vrtovi i cveće sada više za bake, zar ne?“ Kao, sve u šali, ali meni je to zvučalo kao šamar. Nisam pokazala, ali unutra sam ključala.

Posle toga sam rekla Ketrin da ne želim da Mark ide na put. Jednostavno... trebala mi je pauza od njega. Pomislila sam, jedna nedelja bez njegovih arogantnih komentara i možda ću konačno moći da uživam. Ketrin nije bila oduševljena, ali je pristala. I onda... bum! To je, izgleda, izazvalo ogroman sukob među njima. Rekla mi je da su se zbog toga strašno posvađali, i iskreno, osećala sam se grozno što sam unela dramu u njihov dom. Ali, s druge strane? Naše putovanje je bilo... mirno. Opustila sam se. Bez onih njegovih otrovnih bodljica.

Sad smo se vratili, ali je sve napeto. Mark mi ne govori ni reč (što mi, iskreno, i ne smeta), ali ni Ketrin mi se ne približava kao pre. A Zeka sada jedva viđam, i to mi lomi srce.

Dakle, da li sam preterala? Treba li da se izvinim? Ili je bilo fer da konačno povučem crtu s Markom", pitala je baka

Ubrzo je stigao i odgovor:

"Hvala ti, Anđelina, što si podelila ovako ličnu i osetljivu situaciju. Tvoja priča osvetljava koliko je teško uskladiti porodične tradicije i komplikovane odnose, kao i bol koji ponekad donesu teške odluke", rekao je tim Brightside, a zatim predložio i nekoliko stvari koje mogu pomoći:

Arogancija često krije nesigurnost

Možda te Markovi komentari pogađaju, ali vredi imati na umu da arogancija obično skriva nešto drugo. Ljudi koji se prave da su superiorni to često rade jer su nesigurni – spuštanjem drugih oni se osećaju važnije i sigurnije. Njegove reči ne govore ništa o tvojoj vrednosti; više govore o njegovoj potrebi da podigne sebe.

Ako to imaš na umu sledeći put, možda ćeš primetiti da njegove reči nose manje težine jer ćeš znati da dolaze iz njegove slabosti, a ne iz istine o tebi.

Tišina može izgledati kao saglasnost

Kada si ćutala dok je on dobacivao, možda si izbegla svađu u trenutku, ali si ostavila prostora da njegove reči ostanu da vise u vazduhu. Tišina ponekad može delovati kao da se slažemo, čak i ako nije tako.

Umesto da ćutiš ili uzvraćaš, možeš jasno ali mirno reći da ti takav ton ne prija. Na taj način ne dižeš tenziju, ali postavljaš granice.

Pusti ga da se suoči sa svojim rečima.

Kada Mark ubaci te „šale o starijima“, možeš samo mirno zastati ili reći jedno jednostavno: „Ozbiljno?“ Time ćeš njega ostaviti da oseti neprijatnost, umesto da ti nosiš teret njegovih reči.

Ako želiš, možeš mu i nežno napomenuti da niko ne ostaje mlad zauvek – možda će sledeći put pregristi jezik pre nego što nešto slično kaže.

Porodična dinamika zna da bude složena, a Anđelinina priča pokazuje kako i naizgled sitni komentari mogu ostaviti dubok trag.

(Ona.rs/Brightside)