Moja porodica se preselila kod svekrve kako bismo uštedeli novac: Nisam ni sanjala da će ishod biti ovakav

Život u zajednici za mnoge nije uopšte dobra ideja i posebno ove mlađe generacije ne žele da o tome uopšte razmišljaju. Ipak, kada se dogode neke situacije, prosto je taj ishod neminovan, baš kao u priči ove žene.

"Pre nekoliko godina, moj suprug i ja odlučili smo se za surogat materinstvo kako bismo proširili našu porodicu. To može koštati desetine hiljada dolara, pa smo želeli da smanjimo troškove života dok štedimo za to.

Preporučujemo

U međuvremenu, moja svekrva, koja je izgubila muža nekoliko godina ranije, živela je sama u kući sa četiri spavaće sobe. Govorila je da 'ima toliko prostora i volela bi da bas ima tako blizu'.

Tako smo iznajmili naš stan i preselili se kod nje", započinje priču ova žena.

Na kraju je popustila i uvidela da to možda i nije tako loša ideja. Ispostavilo se kao dobitna kombinacija.

"Za mene je to bio ostvarenje sna. Iako mnoge serije i filmovi prikazuju odnose sa svekrvama kao zategnute i problematične, mi smo oduvek imale snažnu povezanost.

Moja svekrva je bila divna poverenica i najbolji cimer kojeg sam mogla poželeti. Kao majka dvojice sinova, svekrva je dugo bila jedina žena u kući. Sada je imala snaju koja živi s njom i koja je, baš kao i ona, obožavala šoping.

Bilo nam je još lakše da ostajemo budne do kasno gledajući dokumentarce o pravim zločinima i epizode serije 'Dexter'. Zajedno smo delile obroke - ona je pokušavala da me natera da jedem pire krompir sa puno putera, dok sam je ja podsticala da za večeru umesto belog pirinča proba kinou.

Živeći zajedno, primetila sam da više planiram aktivnosti za nas dve nego za mene i mog muža, što je dovelo do toga da mi je svekrva postala veća poverenica nego svom sinu", rekla je ona.

I nije samo u tome bila poenta - još jedna bitna stavka joj je bila ključna.

"Ponekad sam osećala i da mi pruža više emocionalne podrške.

Kad god bih se vratila razočarana posle neuspelog audicijskog poziva za TV emisiju koju sam stvarno želela, ona bi me dočekala s Cezar salatom i velikim zagrljajem. Teško je nadmašiti tako nešto.

Ipak, morala sam da podsetim sebe na to kako život sa 'drugaticom' može uticati na mog partnera i koliko naša bliskost može da utiče na naš odnos.

Nisam želela da se on oseća izostavljeno ili da naš odnos trpi zbog nove porodične dinamike. Srećom, moja svekrva je bila veoma pažljiva kada je reč o očuvanju našeg braka – često je nudila da čuva decu kako bismo mogli da odemo na dejt ili u večernju šetnju kroz komšiluk.

Čak bi povela našeg starijeg sina na izlete na jednu ili dve noći, kako bismo moj muž i ja mogli da provedemo više vremena nasamo", rekla je ova žena.

Priznala je da joj je zajednički život doneo i neke druge benefite.

"Zajednički život nam je takođe pružio priliku da bolje upoznamo i cenimo njenu ukrajinsku kulturu.

Pre nego što sam se udala za svog muža, znala sam vrlo malo o ukrajinskom nasleđu. Međutim, zajednički život s mojom svekrvom omogućio mi je da se ja, a i naša deca, potpuno uronimo u njene tradicije.

Uvek je punila kuću domaćim sarmama i borščem. Kada je došlo vreme da naš sin krene u predškolsko, upisali smo ga u program ukrajinskog jezika u našem kraju. Čak sam i ja skinula Duolingo aplikaciju da bih naučila osnove jezika.

Bila sam presrećna što će moja deca imati priliku da rastu uz tako bogatu kulturu i da steknu pravi osećaj svojih korena", kaže ona.

Tuga je usledila kada je svekrva preminula.

"Kada je preminula, ostavila je prazninu koju i dalje pokušavam da popunim.

Život se zauvek promenio kada je moja svekrva preminula 2020. godine. Do tada smo već dve godine živeli zajedno - imali smo svoje rutine i svoj ritam, a onda je sve odjednom bilo prekinuto.

Shvatila sam koliko smo bile povezane, i sama pomisao da više nikada nećemo piti kafu na terasi, nas dve - sa najboljim cimerom kojeg sam ikada imala - slomila mi je srce.

Odluka da se preselimo kod nje pre svih tih godina donela je mojoj porodici benefite daleko veće od bilo kakve uštede na bankovnom računu.

I dalje živimo u kući koju smo nekada svi zajedno delili. Iako smo je malo renovirali, njene 'pysanky' (ukrajinska uskršnja jaja oslikana rukom) i dalje stoje na polici u dnevnoj sobi.

Toliko me toga naučila, i još uvek se trudim da moja deca kroz sve što radimo osećaju njen duh, a večeras, to znači da za večeru pravimo piroške", otkriva ova žena.

(Ona.rs/Business insider)