Mislila sam da je lako biti baka: Više je drame nego što sam očekivala, neke granice se moraju poštovati

Dolazak unučeta na svet je jedan od najlepših trenutaka u životu baka i deka i iako mnogi misle da je to uživanje i provođenje lepog vremena za najmlađim članom porodice, mnogima je to ipak i deo takoreći slatkog tereta.

Tome svedoči i ova baka čija je priča podigla sve na noge.

Preporučujemo

"Mislila sam da će biti lako biti baka, da će to biti samo poslastice, maženje i vraćanje unuka kući u vreme spavanja. Zamišljala sam kolače u rerni i pletenje savršene džempera koji će se čuvati zauvek.

Umesto toga, za mene je 'biti baka' donelo pravila, kompromis i više drame nego što sam očekivala", započinje priču ova žena.

Moja pravila nisu njihova pravila

"Uzmimo, na primer moj omiljeni slatkiš. Ta vrsta je meni neodoljiva, ali u kući mojih unuka, šećer i veštačke boje nisu bili dozvoljeni. Mislila sam da to pravilo sigurno ne važi kada su kod mene. Ispostavilo se da važi.

Mogla sam da krijem slatkiše kada mama i tata ne gledaju, ili da poštujem njihovu želju. Ovo drugo je dosadno, ali sigurnije. Nepoštovanje pravila moglo bi da mi oduzme dragoceno vreme sa unucima, pa sam odložila davanje unucima moj omiljeni slatkiš.

Ispostavilo se da se poštovanje pravila isplatilo. Pravilo o zabrani šećera i veštačkih boja je popustilo i sada mogu da dam slatkiš bez griže savesti kada su kod mene. Da sam se borila protiv pravila, možda ne bih ni imala tu priliku. Poštovanje gradi poverenje, a omogućava mi i slobodu da ponovo izvlačim slatkiše iz svoje torbe", kaže ova baka.

Morala sam da postavim sopstvene granice

"Pre nego što se rodilo moje prvo unuče, zamišljala sam decu koja dolaze kod mene. Pekli bismo kolače i kopali po posebnoj bakinoj kutiji sa igračkama. Ali moja snaja je zamišljala da dolazim kod njih i pomažem u njihovom prostoru.

Redovne vožnje do kuće mojih unuka znače sate provedene na putu i izlazak iz sopstvene zone komfora. Iskreno, za većinu nas, uloga bake počinje u fazi života kada nam energija nije na maksimumu, a dodavanje putovanja na sve to dok se brinemo o maloj deci je iscrpljujuće.

Ova razlika u očekivanjima naučila me je važnoj stvari: roditelji nemaju monopol nad granicama. Morala sam da postavim svoje, ali postavljanje tih granica bez narušavanja odnosa zahteva pažnju.

Na kraju smo našli kompromis. Većina poseta sada se odvija kod mene, što mi odgovara, čak i ako to ostavlja svoje nered i mrvice. Granice nisu sebične - one mi omogućavaju da se pojavim sa radošću, a ne iscrpljenošću", iskreno odgovara baka.

Tu sam i da podržim roditelje

"Mislila sam da je moj jedini posao kao bake da obožavam unuke. Umesto toga, postala sam oslonac za iscrpljene roditelje, slušaoca njihovih briga o sportu, hrani ili disciplini.

Teško je ostati tih kada vidim kako se obrasci iz mojih godina roditeljstva ponavljaju. Sećam se kako sam prisiljavala svoju decu da pojedu sve sa tanjira i insistirala da izbegavaju određene TV emisije. Kada se osvrnem, nisam svaku borbu morala da vodim. Nijedno od moje dece nije gladovalo, i sva su odrasla sasvim normalno. Ipak, sada posmatram svoju decu kako se suočavaju sa sličnim pitanjima i donose odluke koje možda ja ne bih.

Ponekad moje dobre namere prerastu u "helikoptersko" ponašanje, poput prebrzog davanja saveta. Moram da se podsećam da moja 'pomoć' može da deluje kao mešanje u njihove odluke.

Čak sam isplela i džemper za svoju unuče, zamišljajući da će to biti njen poseban dragulj. Umesto toga, ubrzo je zamenjena kupljenom verzijom. To je zabolelo više nego što sam očekivala i podsetilo me da ono što meni deluje značajno možda neće biti isto za njene roditelje.

Još jedna stvar koja me je iznenadila jeste da mi nije dozvoljeno da postavljam fotografije svojih unuka na mreže. Znate li koliko je teško ovoj baki da zadrži slike samo za sebe? Prava tortura. Ipak, poštovanje te granice deo je dogovora, čak i ako moram da se hvalim bez fotografija.

Često se podsećam da moja uloga nije da sve rešavam. Radi se o slušanju, podršci i ljubavi, čak i kada to ide protiv mojih instinkta", kaže ona.

Trudim se da se ne upoređujem sa drugim bakama i dekama

"Moderne porodice često znače više parova baka i deka. Razvodi, ponovni brakovi i mešovite porodice mogu stvoriti pravu navijačku ekipu. Neki pokazuju ljubav poklonima, drugi novcem, a neki prisustvovanjem svakoj utakmici.

Teško je ne upoređivati se. Kada propustim neki događaj zbog posla, zamišljam kako moja unučad više voli druge bake. Mudra prijateljica me podseća da deca pamte ljubav, a ne evidenciju prisustva ili cenu poklona. Držim se toga kada paranoja počne da šapuće u moje uvo.

Biti baka je jednako divno kao što sam se nadala, ali nije lak put koji sam zamišljala. Nisam očekivala da ću imati toliko pravila za poštovanje, granica za postavljanje i novih nesigurnosti za otkrivanje u ovoj fazi života.

Mnogi od nas misle da smo shvatili život kada dođemo u fazu bakinstva, ali uloga bake ili deke je veliki izjednačivač. Podseća me da sam i dalje u procesu učenja i razvoja. Ova faza života nije o savršenstvu. Radi se o tome da se pojavim, slušam pažljivo i učinim da moja unučad zna da su voljeni, bilo da pečem kolače ili pletem džempere - čak i ako moj rad ne postane onaj dragulj koji sam zamišljala", kaže ova žena.

(Ona.rs/Business insider)