Razvela se od muža koji nije hteo decu i odlučila da rodi sa 48 godina: Ima ćerku Mariju, ali pita se jedno

Rejčel Rigbi (53) iz istočnog Londona voli svoju petogodišnju ćerku više od svega. Ipak, s godinama se sve češće pita da li je njena odluka da postane majka u kasnim četrdesetim bila čin hrabrosti - ili sebičnosti.

- Kažu da si star onoliko koliko se osećaš. Kad sam odlučila da pokušam da zatrudnim, imala sam utisak da imam deset godina manje. Osećala sam se mlado, snažno i spremno, rekla je Rejčel.

Preporučujemo

Nakon razvoda od supruga koji nije želeo decu, odlučila je da se sama upusti u proces vantelesne oplodnje. Embrion koji je ranije zamrzla bio joj je poslednja nada da postane majka. I uspela je, u julu 2019. rodila je devojčicu Mariju carskim rezom, sa 48 godina.

- Moja mama je bila šokirana. Imala je samo 18 kad me rodila, pa nije mogla da razume moju odluku. Ali ja sam znala da će ovo dete biti voljeno više od svega, ispričala je.

Dobila je dete, ali pita se jedno

Danas, međutim, priznaje da je počela da sumnja u svoju odluku.

- Bila sam toliko fokusirana na trudnoću, na brigu o bebi, da uopšte nisam razmišljala o narednih dvadeset godina. Sad kad imam zdravstvene probleme, kad me telo podseća koliko zapravo imam godina - shvatam da nisam mislila dugoročno, priznaje.

Nije planirala da bude samohrana majka, ali život je odigrao drugačije. Nakon razvoda, izlasci i pokušaji da pronađe “pravog” muškarca nisu doneli rezultat. Ostala je sama - ali odlučna da ne odustane od sna.

- Tek kad sam prošle godine imala zdravstvenih problema, počela sam da preispitujem svoje motive. Pitala sam se: da li sam donela dete na svet zbog nje - ili zbog sebe? A pomisao da možda neću doživeti da vidim Mariju kao odraslu ženu me razara, kaže.

Plaši se da neće imati dovoljno vremena

Danas se bori sa menopauzom, umorom i strepnjom da možda neće imati dovoljno vremena. Brine da bi njena ćerka jednog dana mogla da ostane bez nje prerano. I dok mnoge žene sanjaju o majčinstvu u zrelijim godinama, Rejčel sada otvoreno govori o drugoj strani te priče.

- Možda bi nesebičniji izbor bio da usvojim dete. Ali želela sam da osetim trudnoću, porođaj, sve što čini to iskustvo. To je bila moja želja, moja potreba, iskrena i duboka, rekla je.

Iako se danas suočava s umorom, finansijskim brigama i realnošću koja ne prašta godine, ne žali. Samo gleda drugačije.

- Ne kajem se. Kako bih mogla, kad je ona najveće čudo mog života? Ali sada znam da nije svejedno kada postaneš roditelj. Ljubav jeste bezvremena - ali telo i vreme nisu, zaključuje Rejčel.

(Ona.rs / The Sun)