"Muž mi zamera što ne možemo da imamo decu": Odgovor stručnjaka na bolnu dilemu jednog braka

Pitanje roditeljstva u kasnijim godinama često sa sobom nosi teške emotivne odluke, naročito kada se biološki sat sudari sa zdravstvenim rizicima. Kada partneri uđu u brak sa tihim dogovorom koji se godinama kasnije uruši pod teretom neostvarenih želja, odnos ulazi u ozbiljnu krizu. Upravo se u takvoj situaciji našla jedna čitateljka, koja je svoju bolnu ispovest podelila u popularnoj rubrici za bračne savete.

U nastavku pročitajte njenu priču i stručni savet koji pokazuje kako se nositi sa krivicom i tugom kada priroda postavi granice.

"Nisam bez dece svojim izborom“„Moj suprug i ja smo se venčali prilično kasno u životu i na samom početku smo se dogovorili da nećemo ići na ekstremne korake kako bismo dobili decu. Međutim, ispostavilo se da bi biološko potomstvo zahtevalo upravo to. Osim što spadam u takozvanu 'gerijatrijsku' starosnu grupu za trudnoću, morala bih da prođem kroz obimna testiranja, naporne procedure i verovatno nekoliko ciklusa vantelesne oplodnje - i to bez ikakve garancije, uz visok medicinski rizik.

Pre otprilike godinu dana, nakon što sam mu sve ovo objasnila, shvatila sam i prihvatila našu situaciju. Pomirila sam se sa tim da ćemo živeti sami, uz naše kućne ljubimce, a ostala sam potpuno otvorena i za opciju usvajanja.

Međutim, sinoć, nakon svoje redovne terapije, suprug mi je preneo šta mu je terapeut rekao i otvorio dušu.’Neki ljudi mogu biti srećni samo sa ljubimcima umesto dece. Ja ne mogu’, rekao mi je, dodajući koliko je nepravedno što neće postati otac jer zna da bi u tome bio sjajan, i da će se uvek osećati kao da je propustio nešto ključno u životu.

Ljubazno sam ga upitala da li je uopšte ispravno da ostanemo u braku ako se tako oseća, jer ću do kraja života nositi teret krivice da sam ga sputala. Odgovorio mi je da je o tome već razgovarao sa terapeutom, da sam ja ljubav njegovog života, da to nije moja krivica i da ne može da zamisli život bez mene.

Ali, ako on nikada neće biti potpuno srećan, šta ja uopšte mogu da kažem na to? Ja sam ovu realnost prihvatila, ali on očigledno nije. Nemam predstavu šta je sledeći korak.“

Odgovor stručnjaka: Zašto krivica nije rešenje

Draga „Nisam bez dece svojim izborom“,

Prvo i najvažnije pitanje koje se ovde nameće jeste da li bi vaš suprug uopšte razmotrio usvajanje. Iz njegove izjave jasno je da ne može biti ispunjen samo uz kućne ljubimce, ali još uvek nije razjašnjeno da li je otvoren za to da postane otac kroz proces usvajanja. To je izuzetno važna opcija i potencijalno rešenje za vaš problem.

S obzirom na to da je vaš suprug dobio dosta jasnoće i podrške od svog terapeuta, sledeći korak bi mogao biti odlazak na zajedničku bračnu terapiju. To bi vam pružilo siguran prostor za vođenje ovih teških, ali duboko važnih razgovora o budućnosti.

Upravo ste primili mnogo teških informacija - kako o sopstvenoj medicinskoj sposobnosti da bezbedno iznesete trudnoću, tako i o potisnutim emocijama vašeg supruga. Iako deluje da vreme pritiska, nemojte donositi ishitrene i trajne odluke u narednih nekoliko dana ili nedelja.

Pokušajte da u ovom trenutku pružite i sebi i njemu veliku dozu saosećanja i fleksibilnosti. Iako bi bilo lakše da on nije izgovorio rečenicu: „Uvek ću se osećati kao da sam nešto propustio“, važno je razumeti da je to bio njegov nesavršen pokušaj da naglas izgovori duboku tugu sa kojom se bori.

U ovom trenutku ne morati presecati da li je „ispravno“ ili „pogrešno“ ostati zajedno. Ovo nije pitanje krivice, već pitanje toga na koju vrstu žala ste oboje spremni i sa kojom tugom možete živeti, radeći na njoj zajedno, kao tim.

(Ona.rs/slate)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.