Prestanite da govorite deci “ne plači”: Stručnjaci otkrivaju 5 rečenica koje stvarno grade samopouzdanje

Roditeljski instinkt je brutalan, čim dete zaplače, odmah želite da ga spasite. Da mu odagnate bol, stres, strah. Sve što želite jeste da to malo biće prestane da pati. Ali rečenica "ne plači" neretko napravi kontraefekat: dete čuje da su njegove emocije previše, da nisu poželjne, da ih treba sakriti.

Keli Mora, dvostruko sertifikovana child life specijalistkinja i terapeutkinja, godinama radi sa decom u bolnicama, ambulantama i stresnim situacijama. Videla je hiljadu puta istu scenu - odrasli brišu suze i govore "ne plači" misleći da pomažu. A zapravo samo gase emociju koja želi da izađe.

Preporučujemo

Umesto toga, kaže, decu treba naučiti da je osećanje, baš svako, dozvoljeno. Evo pet rečenica koje zaista pomažu.

1. "U redu je da plačeš, ja sam ovde"

Ovo je poruka sigurnosti. Dajete detetu do znanja da je iskustvo realno, da je reakcija normalna i da ga nećete napustiti u trenutku kad mu je najteže. Vaše prisustvo je način da pokažete da su emocije dobrodošle i da ih možete zajedno izdržati.

2. "Vidim tvoje suze"

Ne morate znati tačno zašto plače. Dobar roditelj ne pogađa razloge, nego priznaje emociju. Validacija ne znači da se slažete sa dramom, nego da poručujete "vidim te, verujem ti". Nekoj deci prija kad imenujete osećanje, drugoj ne. Neutralna reč "uzrujano" ponekad je najbezbednija.

3. "Tvoja osećanja imaju smisla"

Kad kažete "ne plači", dete može čuti: "tvoja reakcija je pogrešna". A nije. Ako boli, plače. Ako se uplašilo, plače. Ako se oseća usamljeno, opet plače. Ponekad je intenzitet veći nego što situacija zaslužuje, ali suština je uvek ispravna: emocija nikad nije pogrešna.

4. "Prirodno je da budeš tužan"

Roditelji se stalno hvataju za sreću, kao da je to jedina dozvoljena emocija. A nije. Normalno je biti ljut, tužan, frustriran, razočaran. Vaša uloga nije da ugasite emociju, nego da je detetu pomognete da je prepozna i nauči da je nosi. To skida teret srama i gradi zdravu emocionalnu pismenost.

5. "Plakanje je jedan zdrav način da telo izbaci osećanja"

Keli poručuje da decu treba naučiti jednostavnoj istini: plakanje je regulacija. Kao crtanje. Kao trčanje. Kao razgovor. Kao muzika. Kao duboko disanje. Pomozite im da otkriju svoj način, ali pokažite da je suza zapravo alat, a ne problem.

Na kraju, poenta je da suze nisu neprijatelj, nego otvorena vrata u kontakt. Deca koja smeju da plaču postaju odrasli koji se ne plaše sebe. I to je vrednost koju nijedno "ne plači" nikada neće moći da zameni.

(Ona.rs / CNBC Make It)