Baka i majka su me učile da mrzim svog oca, sa 6 godina sam slušala jezive stvari: Izabrala sam istinu

Detinjstvo bi trebalo da bude vreme sigurnosti i ljubavi, ali za jednu ženu ono je bilo ispunjeno sukobima, manipulacijom i porukama mržnje. Odrasla je u porodici u kojoj su roditelji vodili rat jedno protiv drugog, a ona je, iako tek dete, bila uvučena u njihove sukobe. Od malih nogu izložena je sukobima, manipulacijama i porukama mržnje, ali je uspela da pronađe put ka sebi, oprosti i konačno otkrije šta znači istinski voleti.

Detinjstvo između sukobljenih roditelja

"Trebalo mi je mnogo godina da bih mogla da volim. Nisam rođena sa tim. Odrasla sam okružena negativnim osećanjima, traumama i toksičnošću," priseća se. Njeni roditelji su se razveli kada je imala samo dve godine, ali njihova mržnja nastavila je da je oblikuje. Svaki vikend bila je "glasnik", nosila je pisma od jednog roditelja drugom, puna uvreda i optužbi. Kao mala devojčica, svaki put je osećala krivicu, kao da je sama pisala te reči.

Preporučujemo

Sa majkom i bakom provodila je najveći deo vremena. Njena baka joj je svako leto govorila koliko njen otac zaslužuje da umre. "Nadam se da će pasti na šine i da će ga udariti voz!" govorila je šestogodišnjoj devojčici, prepuna besa i zamere. Takve rečenice u njoj su stvarale osećaj krivice, strah i zbunjenost, a ljubav prema ocu bila je nešto što je morala da skriva.

Vikendi sa ocem 

Ipak, vikendi provedeni sa ocem bili su potpuno drugačiji.

"Život je bio lep i nezaboravan kada sam bila sa njim! Moj tata je bio neverovatan!" S njim je mogla da razgovara o svemu, bez straha i laži. Vodili su dnevnik svih aktivnosti tokom leta, zapisivali uspomene i delili radosti koje nisu mogli da dele ni sa kim drugim.

Kod majke je, međutim, opet morala da sluša strašne priče o ocu, često dok je pokušavala da objasni koliko se dobro provela. Do sedme godine znala je za stvari koje nijedno dete ne bi trebalo da zna - o očevim navodnim preljubama i greškama. Njena osećanja bila su stalno osporavana, a ljubav prema ocu smatrana nemoralnom.

Od detinjstva do samospoznaje

"Rasla sam kao hipersenzitivna, slaba i nesigurna osoba. Bilo je teško biti sa mnom, bila sam antisocijalna, a malo prijatelja koje sam imala, nestajalo je bez najave. Jedino sam se osećala sigurno u svojoj sobi, sa knjigama, muzikom ili opsesijama."

Kompleksi, strahovi, noćne more i panike postali su svakodnevica. Terapeuti su joj dijagnostikovali različite stvari i davali lekove, ali pravi put ka izlečenju došao je tek kada je napunila dvadeset godina i napustila roditeljski dom.

Život u različitim gradovima - Londonu, Madridu, Minhenu, Berlinu, otvorio joj je nove perspektive. Posmatrajući ljude i svet oko sebe, konačno je počela da gradi sopstvenu sliku onoga što voli i šta je za nju ispravno. Naučila je da voli ljude tek kada je oprostila i poštovala samu sebe. Sreća je postala unutrašnja, a ne spoljašnja.

Ljubav i oproštaj

Danas ima preko trideset pet godina i postala je majka.

"Naša mala je najsrećnije dete na svetu. Cilj nam je da odrastemo mentalno zdravo dete, nakon svega što sam prošla."

Ljubav prema ćerki postala je njen lek i njena snaga, a iskustvo iz detinjstva pomoglo joj je da nauči šta znači postaviti granice prema toksičnim ljudima, čak i vlastitoj porodici.

Ova žena danas kaže: "Istina uvek ispliva na površinu. Ljubav ne može biti sebična, inače umire. Svaki odnos treba svakodnevno negovati."

Njena poruka roditeljima i svima koji podižu decu je jasna:  "Molim vas, nemojte raditi to svojoj deci. Deca zaslužuju ljubav, a ne mržnju koja ne pripada njima."

(Ona.rs)