Konkretni primeri pitanja sa testiranja za prvake: Šta vaše dete može da očekuje i kako da ga pripremite

Polazak u prvi razred jedan je od onih trenutaka koji podjednako uzbuđuje i decu i roditelje. I dok mališani često jedva čekaju novu avanturu, roditelji se neretko suočavaju sa brigama, posebno kada je reč o testiranju pred upis. Da li dete treba da zna slova? Šta ako pogreši? I koliko jedan loš trenutak zapravo znači?

O svim tim pitanjima razgovarali smo sa diplomiranim logopedom Nikolijom Mićanović, koja otkriva kako ovaj proces zaista izgleda iz ugla stručnjaka.

Preporučujemo

Testiranje najčešće počinje kratkim razgovorom sa detetom, zatim slede zadaci kroz igru, crtanje, prepoznavanje… Šta se tu zapravo posmatra?

Nikolija nam je objasnila da je najvažnije da dete ne doživi testiranje kao stresnu situaciju.

„Sve je prilagođeno uzrastu i osmišljeno da deluje kao igra. Na proceni za polazak u prvi razred posmatramo izgovor glasova, razumevanje govora, rečnik i formiranje rečenica, grafomotoriku, pažnju i komunikaciju - da li dete spontano priča i postavlja pitanja“, kaže ona.

Dodaje i da greške nisu razlog za brigu: „Ako se desi da dete pogreši zadatak, ponavljamo ga na drugačiji način ili ponudimo lakši primer.“

Testiranje pred polazak u školu je veliki stres za roditelje - šta je zapravo cilj tog testiranja?

A Nikolija nam je objasnila da roditelji često imaju pogrešnu predstavu o ovom procesu.

„Cilj testiranja nije da dete ‘položi ili padne’, već da se proceni da li je razvojno spremno za školu. Gleda se celokupna zrelost deteta – ne samo znanje, već i način razmišljanja, komunikacija i ponašanje“, ističe ona.

Kako izgleda jedno kompletno testiranje deteta, korak po korak?

Pitali smo je i da nam približi sam tok procene, a Nikolija detaljno objašnjava:

„Dete dolazi na procenu sa roditeljem. Prvo ostvarujemo komunikaciju kroz teme koje voli kako bi se opustilo. Zatim postavljamo uopštena pitanja, kako se zove, koliko ima godina, gde živi, sa kime. Nakon toga radimo test artikulacije kako bismo procenili izgovor glasova, zatim pričanje pričica, imenovanje, prepoznavanje slova, sintezu i analizu reči, kao i crtež.“

Koliko traje procena i ko sve učestvuje?

Na ovo pitanje Nikolija nam je objasnila da je procena deo šireg sistema pregleda, ali traje od 30 do 40 minuta.

Koje se sve sposobnosti procenjuju?

A pitali smo je i šta je zapravo u fokusu, a Nikolija kaže:

„Procena obuhvata više oblasti: govor i jezik, pažnju i koncentraciju, logičko razmišljanje, grafomotoriku, kao i socijalne veštine i emocionalnu zrelost.“

Šta znači „uspešno testiranje“ - postoji li tačan kriterijum?

Nikolija naglašava da roditelji često traže jasnu granicu, ali ona zapravo ne postoji.

„Ne postoji stroga granica ili tačan broj poena. Procena je šira i uzima u obzir celokupno funkcionisanje deteta i njegovu spremnost za školske zahteve“, objašnjava.

Da li rezultat testiranja utiče na raspored u odeljenja?

Na ovo pitanje Nikolija kratko poručuje:

„Rezultat nije presudan u smislu boljih i lošijih odeljenja.“

Kako stručnjaci prepoznaju da dete zna odgovor, ali je zbunjeno ili pod stresom?

Pitali smo je i kako razlikuju nesigurnost od neznanja.

„Zadatak ponavljamo na drugačiji način i posmatramo da li se greška ponavlja. Ako dete uz malu pomoć dođe do odgovora, najčešće je u pitanju zbunjenost, a ne neznanje“, kaže ona.

Može li testiranje da ukaže na to kako će se dete dalje snalaziti u školi?

Nikolija smatra da test može biti koristan pokazatelj, ali ne i konačna presuda.

„Može dati uvid u spremnost deteta i potencijalne izazove. Ipak, uspeh u školi zavisi i od podrške, rada i okruženja, ne samo od ovog testa“, ističe.

Kako pripremiti dete, bez pritiska

Kako roditelji mogu da pripreme dete za testiranje, a da ne stvore stres?

Nikolija savetuje da se priprema svede na prirodan i opušten pristup.

"Najbolje kroz razgovor - objasniti da ide na upoznavanje i druženje, gde će crtati i pričati. Važno je da dete oseća sigurnost, a ne očekivanje da mora nešto da zna", kaže ona.

Dodaje i konkretne primere: „Korisne su igre poput slovo na slovo, pronalaženja reči na zadati glas, pogađanja pojmova kroz opis, prepričavanja priča, praćenja jednostavnih naloga, kao i društvene igre i crtanje uz opisivanje.“

Šta roditelji nikako ne bi trebalo da rade?

A na ovo pitanje Nikolija upozorava:

„Ne treba forsirati učenje unapred, ispitivati dete ili ga plašiti testiranjem. Takođe, treba izbegavati rečenice poput moraš da se pokažeš ili ako ne budeš znao"

Kako detetu objasniti šta ga čeka?

„Reći jednostavno: "Ideš da se upoznaš sa tetama ili čikama i malo da se igraš i pričaš sa njima", savetuje ona.

Šta ako stvari ne idu glatko

Šta ako dete odbija saradnju ili neće da odgovara?

Pitali smo je i za situacije koje najviše brinu roditelje.

„To se dešava i uzima se u obzir. Stručnjaci pokušavaju da uspostave kontakt kroz igru i prilagode pristup, a po potrebi se procena može odložiti“, objašnjava Nikolija.

Kako reagujete kada dete krene da plače ili se povuče?

„Reaguje se smireno i bez pritiska. Daje se detetu vreme da se opusti, jer je i to važan pokazatelj emocionalne zrelosti“, kaže ona.

Možete li nam opisati jedan konkretan primer testiranja?

Na kraju, Nikolija nam je približila kako to izgleda u praksi:

„Dete ulazi u prostoriju, upoznaje se sa stručnjakom i započinje lagan razgovor o imenu i interesovanjima. Zatim dobija zadatke poput crtanja, imenovanja slika, prepričavanja kratke priče, rešavanja jednostavnih zadataka, prepoznavanja slova i izgovora glasova. Tokom svega posmatramo kako komunicira, razmišlja i reaguje. Na kraju se formira celokupna procena na osnovu svih zapažanja, a ne samo jednog odgovora.“

Šta se zapravo pita na testiranju: konkretni primeri iz prakse

Roditelji često imaju najveći strah od nepoznatog, kako tačno izgledaju pitanja i zadaci koje dete dobija. Zato smo, osim sa logopedom, razgovarali i sa mamama čija su deca već prošla testiranje, kako bismo dobili realne primere iz prakse.

Zamolili smo logopeda i mame da nam otkriju kako izgledaju konkretna pitanja i evo šta su deca zapravo dobijala na testiranju

Nikolija objašnjava da zadaci nisu školski, već osmišljeni tako da kroz igru i razgovor procene različite sposobnosti deteta

“Pitanja se odnose na svakodnevne pojmove i situacije, ali kroz njih zapravo procenjujemo logičko razmišljanje, razumevanje, pažnju i govor”, kaže ona

Osnovna pitanja o uzrastu i vremenu

Jedna od prvih oblasti koje se proveravaju jeste razumevanje vremena i brojeva

“Dete može dobiti pitanja poput koliko imaš godina, koliko si imao prošle godine, da li si tada bio stariji ili mlađi nego sada ili koliko ćeš imati za dve godine”, objašnjava Nikolija

Tu su i brojevi i nizovi

“Traži se da dete broji od 1 do 10, pa unazad, ili u određenom rasponu, na primer od 7 do 11 ili od 5 do 1. Takođe se proverava da li zna koji je broj veći ili manji, kao i šta ide pre ili posle”

Opšta znanja i svakodnevni pojmovi

Kroz jednostavna pitanja proverava se i razumevanje sveta oko sebe

“Decu pitamo stvari poput ko nam daje vunu i šta pravimo od vune, kako se kreće riba, mačka, žaba, vrabac ili zmija, kako se zove čovek koji šije odela i koji alat koristi”, kaže ona

Takođe se ispituju zanimanja

“Na primer šta radi lekar, šta radi policajac ili stolar”

Vreme, redosled i logika

Posebno važan deo su zadaci koji proveravaju logičko povezivanje

“Dete može dobiti pitanje šta ide pre rođenje ili smrt ili da li je juče bilo pre ili posle danas”, objašnjava Nikolija

Tu su i složeniji primeri

“Na primer majstor je ručao pošto je popravio mašinu, šta je bilo pre ili dečak je počeo da se igra loptom kada je devojčica završila crtanje, šta se desilo prvo”

Razumevanje rečenica i pažnja

Jedan od zanimljivijih delova testiranja odnosi se na razumevanje složenijih rečenica

“Detetu se kaže devojčica čija je tetka imala kola volela je da peva, pa se postavlja pitanje ko je imao kola, a ko je voleo da peva”, objašnjava ona

“Žena čija je majka nosila korpu vodila je devojčicu koja je plakala, dete treba da prepozna ko je nosio korpu, a ko je plakao”

Kategorije i pojmovi

Važan segment je i razvrstavanje pojmova

“Dete treba da prepozna kategorije, na primer da kaže kako jednim imenom zovemo ptice, odeću, obuću, domaće i divlje životinje, nameštaj ili igračke”, kaže Nikolija

Takođe se proverava razlikovanje voća i povrća, kao i poznavanje delova drveta

Suprotnosti i prostorni odnosi

Kroz jednostavne zadatke procenjuje se i razumevanje pojmova

“Tražimo suprotnosti poput veliko malo, dobar loš, kriv prav, vlažan suv, uzak širok”, objašnjava ona

Zatim slede i zadaci sa predlozima

“Na primer stavi olovku na knjigu, a ispod sveske ili na svesku, a pored knjige, time proveravamo razumevanje prostora”

Pamćenje i pažnja

Jedan deo testiranja odnosi se na pamćenje

“Detetu kažemo niz brojeva koje treba da ponovi istim redosledom, počinje se sa dva broja, pa se ide do pet ili šest”, kaže Nikolija

Nakon toga sledi i teži zadatak

“Tražimo da ponovi brojeve unazad, na primer ako kažemo 71, dete treba da kaže 17, tu je dovoljno tri do četiri broja”

“Ne tražimo savršenstvo, već način razmišljanja”

Na kraju, Nikolija ističe ono što roditeljima najviše znači da čuju

“Ovo nisu pitanja na koja dete mora da odgovori bez greške. Mnogo nam je važnije kako razmišlja, kako dolazi do odgovora i kako reaguje kada nije sigurno”

Upravo zato, jedan pogrešan odgovor ne znači ništa, ali način na koji dete pokušava da ga ispravi može reći mnogo

(Ona.rs)