Rečenice koje bake i deke izgovaraju iz ljubavi, a decu bole ceo život: Ovo nikad ne zaboravljaju

Baka i deka često su ljudi uz koje odrastamo najbezbrižnije. Kod njih jedemo ono što roditelji ne daju, gledamo stare fotografije, spavamo bez pravila i osećamo onu vrstu ljubavi koja deluje potpuno sigurno. Ali upravo zato njihove reči umeju da zabole mnogo više nego što iko očekuje.

Jer deca pamte. Pamte ton, pogled, poređenje, šalu izrečenu pred svima. Pamte i ono što su odrasli možda rekli "iz ljubavi". Mnoge bake i deke ne žele da povrede unuke, naprotiv, često misle da ih motivišu, vaspitavaju ili pripremaju za život. Problem je što neke rečenice, koliko god delovale bezazleno, ostaju u detetu godinama.

Preporučujemo

Psiholozi zato upozoravaju da upravo članovi porodice najlakše oblikuju detetovo samopouzdanje, sliku o telu, emocijama i odnosima sa drugima.

Rečenice koje deca ne zaboravljaju

"Prestani da plačeš, nisi više beba."

Ovo je jedna od najčešćih fraza koje deca čuju kada pokažu emocije. Problem je što dete tada ne uči kako da razume osećanja, već kako da ih sakrije.

"Baš si buckast" ili "Mršava si kao štapić."

Mnogima ovo zvuči kao bezazlena šala, ali stručnjaci upozoravaju da upravo komentari o izgledu često postaju prve nesigurnosti koje dete razvije o svom telu.

"Tvoja sestra je to umela mnogo ranije."

Poređenja među decom gotovo nikada ne motivišu. Naprotiv, stvaraju osećaj manje vrednosti i rivalstva koje kasnije ostaje i u odraslom dobu.

"Moje unuče to nikada ne bi uradilo."

Kada dete napravi grešku, ovakva rečenica stvara ogroman pritisak i osećaj da ljubav zavisi od toga da li je "dobro" ili "loše".

Neke rečenice menjaju način na koji dete vidi sebe

"Nećeš uspeti, nisi dovoljno pametan."

Možda izgovoreno u nervozi, ali dete ovakve stvari često shvati bukvalno. I upravo tada počinje da sumnja u sebe mnogo više nego što odrasli misle.

"Šta si to obukla, baš ti ružno stoji."

Deca kroz odeću često istražuju identitet i samopouzdanje. Podsmeh ili kritika mogu ih vrlo brzo naučiti da se stide sebe.

"Taj dečak te udara jer mu se sviđaš."

Ovo je rečenica koju psiholozi posebno izdvajaju kao problematičnu jer kod devojčica može stvoriti potpuno pogrešnu sliku o ljubavi i nasilju. Dete tada uči da je povređivanje dokaz emocije, što kasnije može biti veoma opasno.

"Takav si glupson" ili "Previše si osetljiva."

Etikete koje odrasli izgovore u sekundi često postanu način na koji dete počinje da vidi sebe.

Deca mnogo više slušaju nego što odrasli misle

"Roditelji su ti grozni."

Kada bake i deke govore loše o roditeljima pred detetom, ono se često oseća rastrzano između ljudi koje voli. Čak i kada postoji konflikt među odraslima, dete ga doživljava mnogo dublje nego što porodica primećuje.

"Ako nemaš ništa lepo da kažeš, ćuti."

Iako deluje kao lekcija o lepom ponašanju, ova rečenica ponekad uči dete da potiskuje emocije i prećutkuje ono što ga boli.

Najveći problem sa ovim rečenicama jeste što se često izgovaraju usput, kroz šalu ili naviku. A upravo te "male" stvari umeju da ostanu u čoveku mnogo duže od velikih svađa.

Jer deca možda zaborave igračke, poklone i ručkove koje su jela kod bake i deke. Ali način na koji su se pored njih osećala, to gotovo nikada ne zaborave.

(Ona.rs)