Stvari koje dete treba da nauči do 7. godine: Kada krene u školu, OVO bi već trebalo da zna

Polazak u školu veliki je korak za svako dete, ali i za roditelje. I dok se često najveća pažnja posvećuje tome da li dete zna slova, brojeve i da li ume da čita, stručnjaci podsećaju da školska zrelost nije samo pitanje znanja.

Mnogo je važnije da dete pre polaska u prvi razred postepeno razvije određene životne navike i veštine koje će mu pomoći da bude samostalnije, da funkcioniše u grupi i da se lakše nosi sa svakodnevnim školskim obavezama.

Preporučujemo

Ne postoji univerzalan spisak onoga što svako dete "mora" da zna sa sedam godina. Deca se razvijaju različitim tempom. Ipak, postoje stvari koje je korisno da dete do polaska u školu počne da savladava.

1. Da se samo obuče i obuje

Dete bi trebalo da bude što samostalnije kada je oblačenje u pitanju. To podrazumeva da ume da obuče osnovne delove garderobe, obuje cipele i zakopča ili otkopča jednostavne rajsferšluse i dugmad.

Nije problem ako mu je pertlanje još uvek teško. Važnije je da pokušava samo i da zna kada mu je potrebna pomoć.

2. Da koristi toalet bez pomoći

Jedna od važnih veština za školu jeste samostalno korišćenje toaleta. Dete bi trebalo da zna da ode do toaleta, obuče i svuče garderobu, obriše se, pusti vodu i opere ruke.

Takođe je važno da zna da kaže nastavniku kada mora u toalet.

3. Da jede samostalno

Do polaska u školu dete bi trebalo da ume da koristi kašiku i viljušku, pije iz čaše i samostalno jede većinu obroka.

Još važnije, trebalo bi da ume da otvori neke osnovne stvari koje će imati u školskoj užini - na primer flašicu vode, kutiju ili jednostavnu ambalažu.

4. Da zna svoje osnovne podatke

Dete bi trebalo da zna svoje ime i prezime, imena roditelja i, u skladu sa uzrastom i okolnostima, da zna gde živi.

Korisno je i da zna broj telefona roditelja ili da ima način da do njega dođe ako mu zatreba pomoć.

5. Da poštuje pravila i sačeka svoj red

Škola je potpuno drugačije okruženje od vrtića ili kuće. Dete će morati da sedi, sluša, sačeka da neko drugi završi, javi se kada želi nešto da kaže i prati dogovorena pravila.

Zato je važno da pre škole vežba čekanje reda, slušanje drugih i poštovanje jednostavnih pravila.

6. Da ume da kaže kako se oseća

Jedna od najvažnijih, a često zanemarenih veština jeste emocionalna pismenost.

Dete ne mora da zna da kontroliše svaku emociju, ali je dobro da ume da kaže:

„Tužan sam.“

„Ljuta sam.“

„Plašim se.“

„Ne sviđa mi se ovo.“

„Treba mi pomoć.“

To mu omogućava da umesto plača, povlačenja ili agresivnog ponašanja pokuša da objasni šta mu se događa.

7. Da zna da zatraži pomoć

Samostalnost ne znači da dete sve mora da radi samo.

Naprotiv, jedna od važnih veština jeste da zna kada i od koga da potraži pomoć.

Ako ne razume zadatak, nešto ne može da otvori, povredi se ili mu neko smeta, trebalo bi da zna da se obrati odrasloj osobi.

8. Da brine o svojim stvarima

Do škole dete bi postepeno trebalo da preuzima odgovornost za svoje stvari.

To znači da zna gde mu je ranac, da pokupi svoje bojice i igračke, vrati stvari na mesto i proveri da li je ponelo ono što mu je potrebno.

Naravno, roditelj će još dugo pomagati, ali cilj je da dete ne očekuje da odrasli rade baš sve umesto njega.

9. Da može da prati jednostavna uputstva

Na času će često čuti više instrukcija jednu za drugom.

Zato je korisno da dete vežba da sasluša zadatak i uradi ga bez toga da mu se svaka stavka ponavlja nekoliko puta.

Na primer:

„Uzmi bojicu, nacrtaj krug i oboji ga.“

Takve male svakodnevne aktivnosti mogu biti odlična priprema za školu.

10. Da zna osnovna pravila ponašanja među decom

Pre škole dete bi trebalo da razume da se ne sme tući, gurati, vređati ili uzimati tuđe stvari bez pitanja.

Ali jednako je važno da zna i kako da reaguje kada neko drugi pređe granicu.

Da kaže „nemoj“, da se udalji i da potraži pomoć odrasle osobe.

11. Da ume da se igra i sarađuje sa drugima

Škola podrazumeva mnogo više kontakta sa vršnjacima.

Dete će morati da deli prostor, materijal i pažnju odraslih. Zato je važno da zna da učestvuje u zajedničkoj igri, napravi kompromis i prihvati da ponekad neće biti po njegovom.

12. Da može kratko da se koncentriše na zadatak

Ne očekuje se da dete od sedam godina može satima da sedi potpuno mirno i fokusirano.

Ali bi trebalo postepeno da razvija sposobnost da završi jednostavan zadatak pre nego što pređe na nešto drugo.

To se može vežbati kroz slagalice, crtanje, društvene igre, čitanje priče ili jednostavne zadatke primerene uzrastu.

13. Da zna osnovne higijenske navike

Pranje ruku, pranje zuba, korišćenje maramice, kašljanje i kijanje u lakat – sve su to male stvari koje dete treba postepeno da usvoji.

U školi će biti u velikoj grupi dece, pa će ove navike postati još važnije.

A šta je sa čitanjem, pisanjem i matematikom?

Roditelji se često pitaju da li dete mora da zna da čita i piše pre polaska u školu.

Odgovor zavisi od obrazovnog sistema, uzrasta i individualnog razvoja deteta. Nije dobro pretvoriti pripremu za školu u trku u kojoj dete mora da nauči što više gradiva pre prvog razreda.

Mnogo je korisnije da razvije radoznalost, govor, pažnju, finu motoriku, samostalnost i sposobnost da sluša i prati instrukcije.

Ako dete već pre škole pokazuje interesovanje za slova, brojeve i čitanje - odlično. Ali ako još nije savladalo sve to, to samo po sebi ne znači da nije spremno za školu.

Najvažnije je da dete ne bude "savršeno spremno"

Polazak u školu nije ispit koji dete mora da položi.

Cilj nije da sedmogodišnjak zna sve, već da ima dovoljno razvijene osnovne životne i socijalne veštine da može da se postepeno prilagođava novom okruženju.

I možda je upravo to najbolja priprema za školu: da dete zna da pokuša samo, da sme da pogreši, da ume da kaže kada mu je teško i da zna da pomoć može da zatraži kada mu je potrebna.

(Ona.rs)