Zašto je važno da BAŠ SUTRA uradite ovo: Veliki je praznik i naši preci poštovali su 1 običaj vekovima unazad

Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava praznik posvećen Svetom sveštenomučeniku Vavili, svetitelju koji je u hrišćanskoj tradiciji ostao upamćen po nepokolebljivoj veri i stradanju tokom vremena kada je hrišćanstvo bilo progonjeno. Njegov život vezuje se za Antiohiju, gde je služio kao patrijarh i jedan od najznačajnijih crkvenih poglavara svog vremena.

Dan posvećen ovom svetitelju u crkvenom kalendaru prati i sećanje na druge svetitelje, među kojima su Sveti prorok Mojsej Bogovidac, Sveti Petar Dabrobosanski i Prepodobni Stefan Tronoški.

Preporučujemo

Vavila odbio da se odrekne vere

Sveti Vavila bio je antiohijski patrijarh i poglavar Istočne crkve od 237. do 253. godine. Prema žitiju, stradao je u vreme progona hrišćana za vreme cara Decija Trajana.

Predanje navodi da je tokom jednog paganskog praznika Vavila sprečio cara Numerijana da uđe u hrišćanski hram u trenutku kada je služena Liturgija. Nakon toga usledila je odmazda - prema predanju, naređeno je da crkva bude spaljena, dok je Vavila uhapšen.

Kada je izveden na saslušanje, nije porekao svoju veru. Otvoreno je priznao da je hrišćanin, iako je u tom periodu takvo izjašnjavanje moglo da bude smrtonosno.

Mučen i pogubljen zbog vere

Prema predanju, Vavila je nakon priznanja bio okovan i provođen kroz grad. Od njega je zahtevano da se pokloni paganskim božanstvima i odrekne vere u Isusa Hrista, ali on na to nije pristao.

Njegovo stradanje bilo je teško - svetitelj je, prema žitiju, mučen i vatrom, a na kraju je pogubljen odsecanjem glave.

Sahranjen je zajedno sa svojim učenicima, koji su takođe stradali zbog hrišćanske vere.

U pravoslavnoj tradiciji Sveti Vavila se zbog svog stradanja pamti kao primer istrajnosti i odanosti veri čak i pred velikim iskušenjima.

Običaj vezan za današnji praznik

Za današnji dan vezuje se i verovanje da bi vernici trebalo da se pomole Svetom Vavili u ranim jutarnjim satima, odnosno u zoru za zdravlje i sreću.

Ovakvi običaji deo su narodnog predanja i razlikuju se od zvaničnih crkvenih pravila. Vernici koji praznik obeležavaju mogu ga provesti u molitvi, odlasku na Liturgiju i sećanju na život i stradanje svetitelja.

(Ona.rs)