Živim sa svekrvom par meseci godišnje: Svi misle da nam je brak u krizi, a ovo je prava istina o našem odnosu

Već pet godina moj suprug i ja provodimo po nekoliko meseci godišnje živeći sa njegovom 85-godišnjom majkom. Budući da oboje radimo na daljinu i nemamo decu ni kućne ljubimce, koristimo svoju slobodu da što više vremena provedemo sa njom dok još možemo. Naša matična baza je u Los Anđelesu, na drugoj strani zemlje, pa želimo da maksimalno iskoristimo svaku priliku za zajedničke trenutke.

Mnogi bi pretpostavili da bi ovakav, pomalo nekonvencionalan način života narušio našu privatnost ili stvorio pritisak u braku. Međutim, nama se zapravo veoma dopada kako se sve odvija.

Preporučujemo

Kada ljudima kažem kako živimo, najčešće ostanu u šoku, ali ključ našeg uspeha leži u nekoliko jednostavnih stvari.

Sopstveni prostor kao ključ mira

Moja svekrva živi sama u dvospratnoj kući sa tri spavaće sobe u predgrađu Detroita. Pošto ima mnogo prostora koji ne koristi, gornji sprat smo uredili kao svoj — ona ga od milja zove našim „stanom“. Dve spavaće sobe koristimo kao kancelarije, a imamo i sopstveno kupatilo.

To što imamo dovoljno fizičkog prostora i privatnosti glavni je razlog zašto nam zajednički život tako dobro funkcioniše. Tokom dana svako ima svoj mir - ja svoj, moj suprug svoj, dok svekrva uživa na celom donjem spratu. Kada napravimo pauzu za ručak ili večeramo zajedno, tome se iskreno radujemo.

Odnos domaćina i gosta ovde ne postoji

Imamo svoje rutine i jednostavno delimo dom, umesto da provodimo svaki minut zajedno. To je sasvim drugačija dinamika od one u kojoj nekome glumite goste ili domaćine mesecima. Moja svekrva, iako u penziji, ima aktivan društveni život i bavi se humanitarnim radom, pa često svako ide svojim putem.

Ipak, obožavam što mogu da ponesem laptop dole i radim na terasi dok ona gleda seriju ili čita knjigu, pa spontano popijemo čaj i ispričamo se.

Nemamo nikakva formalna pravila oko kuvanja i čišćenja - dogovaramo se u hodu. Ona se brine o svojoj sobi i kupatilu, ja perem veš za sve nas i održavam naš sprat i zajedničke prostorije. Kao „glavna kuvarica“, kako me ona zove, uglavnom spremam večeru, a namirnice kupuje onaj ko tog dana ide u nabavku.

Poglavlje koje neće trajati zauvek

Život sa svekrvom ili roditeljima sigurno ne bi funkcionisao u svakom domaćinstvu. Dovoljno prostora, iskreno uživanje u zajedničkom vremenu i poštovanje tuđih rutina napravili su ogromnu razliku za nas.

Ako svi u ovakav aranžman uđu sa razumevanjem da dele dom, a ne da su jedni drugima teret, to može biti jedan od najlepših i najvrednijih načina za zbližavanje. Svesna sam da ovo poglavlje naših života neće trajati zauvek, zbog čega sam još zahvalnija što imamo priliku da ga proživimo upravo ovako.

(Ona.rs/business insider)