Biti majka ne znači odreći se sebe: Lekcija od 60 minuta koja je spasila moje roditeljstvo

Pritisak da budemo „savršeni roditelji“ često nas dovodi do potpunog fizičkog i emotivnog sagorevanja. Uverenje da je dobra majka samo ona koja se u potpunosti žrtvuje za decu pogrešno je i opasno. Priča jedne majke četvoro dece pokazuje kako jednostavna, a dosledna navika od samo 60 minuta dnevno može promeniti celokupnu porodičnu dinamiku i naučiti naredne generacije važnošću brige o sebi.

Momenat kada sam shvatila da nešto mora da se promeni

Već 20 godina sam majka i imala sam privilegiju da odgajam četvoro dece. Najveći poklon koji sam sebi pružila tokom ovih užurbanih decenija jeste — vreme.

Preporučujemo

Sećam se tačne večeri kada sam shvatila da više ne mogu tako. Vratila sam se kući iscrpljena nakon celog dana rada na poziciji menadžera projekata. Spremila sam večeru, okupala decu, složila veš i pripremila sve za naredni dan. Veče se pretvorilo u povišene tonove i suze — kako dece, tako i moje. Briznula sam u plač kada sam uspela da pobegnem u kupatilo na dva minuta samoće. Dok sam zaključavala vrata, sa druge strane se začuo mamin najmlađi glas: „Mama, trebaš mi!“

Otišla sam na spavanje potpuno slomljena, razmišljajući s užasom o narednom danu. Bilo mi je dosta toga da svako veče odlazim u krevet besna i iscrpljena jer nemam nimalo vremena za sebe.

Tada sam sebi dala obećanje: staviću svoje potrebe na prvo mesto. Godinama sam verovala u zabludu da odricanje čini dobru majku, ali sam otkrila da je istina upravo suprotna.

„Čarobni sat“ kao neophodnost, a ne luksuz

Taj dragoceni poslednji sat u danu nastao je iz čiste potrebe da sačuvam živce. Otkako su moja deca bila mala, uspostavila sam pravilo: kada oni zaspu, narednih 60 minuta pripada samo meni.

U početku, taj sat su često prekidala bolesna deca ili nicanje zuba, ali sam naučila da ga ljubomorno čuvam i prilagođavam. Nije bilo važno da li sam taj sat koristila za čitanje, gledanje serije ili jednostavno sedenje u tišini. On me je održavao stabilnom kroz sve izazove majčinstva, braka i karijere nastavnika specijalnog obrazovanja.

Održala sam tu naviku čak i kada sam radila puno radno vreme, brinula o četvoro dece i završavala master studije. Taj sat me je činio boljom majkom, suprugom i smirenijom osobom.

Lekcija koju su moja deca sama usvojila

Ono što me je najviše iznenadilo jeste to što se moja posvećenost sopstvenom blagostanju prenela i na moju decu. Moje tinejdžerke danas imaju svoj dragoceni sat na kraju dana. Nakon što završe domaće zadatke i obaveze, povlače se u svoj mir uz knjigu ili omiljenu seriju.

Nedavno me je ćerka, koja je prvi razred srednje škole, zamolila da uradim nešto umesto nje — iako je za to bila potpuno sposobna. Kada sam joj iznervirano rekla da to uradi sama, dobila sam odgovor koji me je ostavio bez teksta:

„Mami, ti imaš po jedan sat za sebe svake večeri. I meni treba moj sat.“

Istina je bila tu predamnom: budila se u 6 ujutru, provodila ceo dan u školi, išla na treninge i satima radila domaći. Njen dan bio je jednako ispunjen i naporan kao moj. Pogledala sam je i rekla: „U pravu si.“

Bila sam presrećna jer sam shvatila da je moja ćerka naučila da stavi svoje zdravlje i mir na prvo mesto. Zbog ove lekcije, ona sutra neće morati da prolazi kroz sagorevanje kroz koje sam ja morala da prođem.

U ovom haotičnom svetu u kom živimo, odvojiti 60 minuta dnevno samo za sebe nije nikakav luksuz niti sebičluk. To je neophodnost koja nas čini boljim ljudima, a u mom slučaju - i mnogo boljim roditeljem.

(Ona.rs/business insider)