Ne zaboravite, sutra su Miholjske zadušnice: Stari običaj koji čuva uspomenu na najmilije

Miholjske zadušnice ove godine obeležavaju se u subotu, 10. oktobra. To je dan kada se mnogi vernici prisećaju svojih preminulih, odlaze na groblja, pale sveće i u molitvi izgovaraju imena onih koji više nisu sa njima.

Ipak, smisao ovog dana nije samo u odlasku na groblje i uređivanju spomenika. U pravoslavnoj tradiciji Zadušnice nose i poruku o dobroti, saosećanju i pomoći ljudima kojima je ona potrebna. Upravo se jedan stari običaj, koji je nekada bio važan deo ovog dana, danas ređe pominje.

Preporučujemo

Običaj koji se prenosio s kolena na koleno

Nekada su se Zadušnice povezivale ne samo sa molitvom za pokojne već i sa deljenjem hrane i pomaganjem siromašnima. Ljudi su davali priloge, pomagali komšijama i pružali podršku onima koji nisu imali dovoljno za svakodnevni život, čineći dobro delo u spomen na svoje najmilije.

Nije bilo presudno koliko neko može da izdvoji. Važna je bila namera da se pomogne drugome i da se sećanje na preminulu osobu sačuva kroz nešto dobro.

Ovaj običaj podseća da uspomena na nekoga ne mora da ostane samo u mislima. Ona može da se nastavi kroz pažnju koju pružamo drugima, naročito onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Šta se nosi na Miholjske zadušnice

U pravoslavnoj tradiciji vernici u crkvu donose kuvano žito, vino i sveću, a mogu da predaju i imena preminulih kako bi bila pomenuta u molitvi. Koljivo, odnosno kuvano žito, simbolizuje smrt i vaskrsenje, dok sveća predstavlja svetlost i molitvu.

Posle bogosluženja mnogi odlaze na groblje, gde pale sveće, uređuju grobove i provode vreme u sećanju na svoje bližnje. Za neke je to prilika da se sete poslednjih razgovora, poznatog glasa ili sitnica koje su nekada činile svakodnevni život.

Običaji se mogu razlikovati od mesta do mesta i od porodice do porodice. Zato je najvažnije da se dan obeleži u skladu sa verom, porodičnom tradicijom i mogućnostima svakog pojedinca.

Ako ne možete da odete na groblje, sećanje ostaje

Nisu svi u mogućnosti da na ovaj dan posete grobove svojih najmilijih. Neko živi daleko, neko je bolestan, a nekoga u tome sprečavaju druge okolnosti. To ne znači da je njegovo sećanje manje vredno.

Molitva može da se izgovori i kod kuće, a sveća da se zapali u crkvi. Nekada je dovoljno zastati na trenutak i u mislima se vratiti osobi koja je ostavila trag u našem životu.

Miholjske zadušnice zato nisu samo podsećanje na prolaznost, već i prilika da se setimo koliko su ljubav, pažnja i dobrota važni dok smo još ovde jedni za druge.

Najlepši pomen je i dobro delo

Jedna od poruka starog običaja darivanja jeste da se na Zadušnice ne misli samo na one kojih više nema već i na ljude kojima je danas potrebna podrška. To može biti obrok za nekoga ko je gladan, pomoć starijem komšiji, namirnice za porodicu u teškoj situaciji ili prilog onome kome je neophodan.

Takva dela ne moraju biti velika niti skupa. Njihova vrednost je u tome što nekome olakšavaju dan i pokazuju da nije zaboravljen.

Upravo se u tome krije dublji smisao Miholjskih zadušnica: u molitvi, sećanju i dobroti koja se nastavlja. Jer uspomena na voljene ne čuva se samo cvećem i upaljenom svećom, već i onim što činimo za ljude koji su i dalje deo našeg sveta.

(Ona.rs)