Kada dete ponavlja vaše reči i pokrete, to nije samo slatka navika: Psiholozi otkrivaju šta se sve tada uči

Verovatno ste primetili kako dete odjednom počinje da koristi vašu omiljenu reč, pravi istu grimasu kao vi ili ponavlja pokret koji ste prethodno napravili. U početku to može da deluje kao simpatična slučajnost, naročito kada mališan pokuša da oponaša način na koji govorite ili reagujete u određenoj situaciji.

Međutim, takvo ponašanje može da otkrije mnogo više od razvoja govora. Kada deca posmatraju odrasle i ponavljaju ono što vide, ona istovremeno vežbaju pamćenje, uče iz tuđih postupaka i postepeno razvijaju razumevanje društvenih odnosa.

Preporučujemo

Istraživanja iz razvojne psihologije pokazuju da oponašanje ima važnu ulogu u ranom učenju. Ono nije samo ponavljanje onoga što se upravo dogodilo, već može da uključuje i sposobnost deteta da zapamti određenu radnju i izvede je kasnije, čak i kada osoba koju je posmatralo više nije prisutna.

Deca pamte više nego što mogu da pokažu

Kada beba ili malo dete ponovi pokret koji je ranije videlo, to može da bude znak da je zapamtilo ono što se dogodilo. Psiholog Endru Meltzof proučavao je upravo ovu sposobnost, poznatu kao odloženo oponašanje.

U istraživanju iz 1988. godine, bebe stare devet meseci posmatrale su odrasle koji su izvodili određene radnje sa predmetima. Kada su deca kasnije dobila priliku da ih sama izvedu, neka su ponovila ono što su prethodno videla, čak i nakon 24 sata.

Kasnija istraživanja pokazala su da deca mogu da reprodukuju određene posmatrane radnje i nakon dužeg vremena. U studijama sa decom uzrasta od 14 i 16 meseci zabeleženo je oponašanje i nakon odlaganja od dva, odnosno četiri meseca.

To ne znači da svako ponavljanje neke reči ili pokreta automatski dokazuje složen proces pamćenja. Ipak, ovakvi nalazi pokazuju da mala deca mogu da zadrže informacije o onome što posmatraju i da ih upotrebe kasnije, čak i pre nego što razviju sposobnost da o svojim iskustvima govore.

Dete ne kopira samo pokret, već pokušava da razume nameru

Posebno je zanimljivo to što deca ponekad mogu da shvate šta je odrasla osoba želela da uradi, čak i kada joj pokušaj nije uspeo.

U jednom istraživanju iz 1995. godine, Meltzof je posmatrao kako deca stara 18 meseci reaguju kada odrasli pokušavaju da izvedu određene radnje, ali ne uspevaju da ih završe. Deca su kasnije pokušavala da izvedu željenu radnju, iako nisu videla da je ona uspešno obavljena.

Ovakvo ponašanje ukazuje na to da dete ne mora da pamti samo konkretan pokret. U određenim situacijama može da prepozna cilj koji je odrasla osoba pokušavala da ostvari.

Zbog toga svakodnevne situacije mogu da budu važne prilike za učenje. Kada dete gleda kako obuvate cipele, slažete igračke ili koristite neki predmet, ono ne posmatra samo pokrete. Uči i kako se određene radnje izvode i čemu mogu da služe.

Zašto je važno kako razgovarate sa detetom

Način na koji odrasli nešto pokazuju može da utiče na to šta će dete iz toga naučiti. Istraživanje objavljeno 2014. godine u časopisu PLOS ONE bavilo se time kako interakcija usmerena direktno ka detetu utiče na oponašanje kod mališana uzrasta od 18 meseci.

Rezultati su pokazali da su deca u određenim uslovima uspešnije učila posmatrane radnje kada su im odrasli bili direktno usmereni, nego kada su samo posmatrala radnju bez takve interakcije. Razlika se nije mogla jednostavno objasniti time što su deca u jednom slučaju duže gledala demonstraciju.

Istraživači su ukazali na mogućnost da način na koji se odrasli obraćaju detetu pomaže mališanima da prepoznaju koji delovi radnje su važni. Efekat, međutim, zavisio je i od uzrasta, pa su deca oko druge godine pokazivala oponašanje u različitim uslovima.

U praksi to znači da ne morate da organizujete posebne časove da biste podstakli učenje. Dok kuvate, spremate stvari ili se igrate, možete detetu jednostavno da pokažete šta radite i da mu, kada je bezbedno, omogućite da pokuša samo.

Oponašanje je povezano i sa razvojem govora

Gestovi, pokreti i reči često se razvijaju zajedno. Dete koje pokazuje prstom, pokušava da ponovi radnju ili oponaša način na koji odrasli nešto rade, koristi različite načine da razume i uspostavi kontakt sa okolinom.

Istraživanja su ukazala i na vezu između oponašanja u ranom uzrastu i kasnijeg razvoja govora. Jedna dugoročna studija objavljena u časopisu Child Development pratila je decu i ispitivala da li oponašanje radnji i pokazivanje gestovima sa 18 meseci mogu da pomognu u predviđanju jezičkog razvoja sa tri godine.

Rezultati su pokazali da su određeni oblici oponašanja u ranom uzrastu doprinosili predviđanju kasnijeg govornog razvoja, čak i kada se uzme u obzir prethodni nivo jezičkih sposobnosti. To ne znači da oponašanje samo po sebi određuje koliko će dete brzo progovoriti, jer na razvoj jezika utiče mnogo različitih faktora.

Ipak, nalazi podsećaju na značaj svakodnevne komunikacije. Razgovor, zajednička igra, pokazivanje predmeta i reagovanje na detetove pokušaje da uspostavi kontakt pružaju mu prilike da povezuje ono što vidi sa onim što čuje i radi.

Šta roditelji mogu da urade u svakodnevnim situacijama

Najvažnije je da detetu omogućite da posmatra, istražuje i pokušava, bez očekivanja da sve odmah uradi pravilno. Kada ponovi vaš pokret ili reč, možete da odgovorite osmehom, nastavite igru ili mu pokažete još jedan korak.

Jednako je važno da imate na umu da deca posmatraju i način na koji odrasli reaguju. Ton glasa, izrazi lica i gestovi deo su komunikacije koju mališani upoznaju svakog dana. To ne znači da roditelji moraju da budu savršeni niti da će dete ponoviti baš sve što vidi.

Svako dete razvija se svojim tempom, a pojedinačna ponašanja ne mogu sama da pokažu koliko je napredovalo u svim oblastima razvoja. Ipak, ako primetite da vas dete pažljivo posmatra i pokušava da ponovi ono što radite, u tome možete da prepoznate jednu od brojnih prilika za zajedničko učenje.

Ponekad se važni razvojni koraci ne događaju tokom posebno osmišljenih aktivnosti, već u sasvim običnim trenucima: dok se smejete, slažete kocke, pripremate obrok ili razgovarate. Dete tada ne usvaja samo reči i pokrete, već kroz interakciju sa vama postepeno upoznaje svet oko sebe.

(Ona.rs / The Times of India)