Dete zna odgovor, ali ćuti kada ga nastavnik prozove? Jedan strah može da mu poljulja samopouzdanje

Dete kod kuće bez problema rešava zadatke, prepričava lekcije i deluje sigurno u svoje znanje. Međutim, čim se nađe u učionici i nastavnik ga prozove, odjednom se zbuni, zaboravi ono što je naučilo ili odluči da ne podigne ruku. Roditelji se tada često pitaju da li dete dovoljno uči, da li je izgubilo koncentraciju ili mu je jednostavno potrebno više vežbe.

Ponekad, međutim, problem nije u znanju, već u strahu od greške. Dete može toliko da brine o tome kako će drugi reagovati na pogrešan odgovor da mu postane lakše da ćuti nego da rizikuje da se osramoti pred vršnjacima.

Preporučujemo

Početak školske godine, novi predmeti, nastavnici i očekivanja mogu dodatno da pojačaju ovaj pritisak. Kada dete poveruje da mora sve da uradi savršeno kako bi bilo prihvaćeno i pohvaljeno, škola prestaje da bude samo mesto za učenje i postaje prostor u kojem stalno strahuje od neuspeha.

Kada strah od greške postane veći od želje za učenjem

Deca koja se plaše grešaka često previše razmišljaju o posledicama pogrešnog odgovora. Umesto da se usredsrede na pitanje i pokušaju da dođu do rešenja, razmišljaju o tome da li će im se neko smejati, da li će nastavnik biti nezadovoljan ili hoće li zbog greške delovati manje pametno od drugih.

U takvim situacijama stres može da oteža prisećanje naučenog gradiva i da blokira dete baš onda kada treba da pokaže šta zna. Zato učenik koji kod kuće samostalno rešava zadatke može da deluje nesigurno kada treba da odgovara pred odeljenjem.

Problem se dodatno produbljuje ako dete počne da izbegava situacije u kojima postoji mogućnost greške. Može prestati da postavlja pitanja, odustajati od težih zadataka ili čekati da neko drugi prvi odgovori. Kratkoročno mu to donosi olakšanje, ali dugoročno može da mu oduzme priliku da kroz pokušaje razvije sigurnost u sopstvene sposobnosti.

Zašto je važno da dete razume da greške nisu neuspeh

Jedna od najvažnijih lekcija koju dete može da usvoji jeste da greška ne govori koliko vredi kao osoba. Ona samo pokazuje da nešto još nije naučilo, da mu je potrebno dodatno objašnjenje ili da postoji drugačiji način da dođe do rešenja.

Kada nastavnici u učionici podstiču učenike da objasne kako su razmišljali, umesto da se pažnja usmerava isključivo na tačan odgovor, deca dobijaju priliku da uče bez stalnog straha od osude. Važno je i da se spreče podsmeh i ponižavanje kada neko pogreši, jer osećaj sigurnosti olakšava aktivno učestvovanje u nastavi.

Takav pristup ne znači da tačnost i znanje nisu važni. Naprotiv, dete uči da do tačnog odgovora može da dođe kroz razmišljanje, pokušaje i ispravljanje grešaka. Umesto da pogrešan odgovor doživi kao dokaz da nešto ne ume, postepeno ga prihvata kao deo procesa učenja.

Šta roditelji mogu da urade kod kuće

Roditelji imaju važnu ulogu u tome kako dete doživljava greške i školske obaveze. Ako dete stekne utisak da je roditelj zadovoljan samo kada dobije najbolju ocenu ili sve uradi bez greške, može početi da krije probleme i strahuje od razočaranja.

Zato je korisno razgovarati o sopstvenim greškama, uključujući situacije iz detinjstva, škole ili posla. Kada dete čuje da su i odrasli grešili, menjali odluke i učili iz neprijatnih iskustava, lakše razume da neuspeh nije nešto što se događa samo njemu.

Možete zajedno da se prisetite veštine koju je dete ranije učilo, poput vožnje bicikla, plivanja ili vezivanja pertli. U početku mu nije išlo savršeno, ali je napredovalo kroz ponavljanje. Takvi primeri pomažu da shvati kako se sposobnosti razvijaju vremenom, a ne samo talentom ili trenutnim uspehom.

Pohvalite trud, a ne samo rezultat

Kada dete donese dobru ocenu, prirodno je da mu čestitate. Ipak, važno je da pohvala ne bude rezervisana samo za rezultat. Ako se vrednuje i trud, upornost, postavljanje pitanja i spremnost da se pokuša nešto teško, dete dobija poruku da je njegov napredak važan čak i kada ishod nije savršen.

Umesto da se razgovor posle kontrolnog zadatka završi pitanjem "Koliku si ocenu dobio?", možete da pitate šta mu je bilo najteže, šta je novo naučilo i šta bi sledeći put uradilo drugačije. Tako pažnju pomerate sa same ocene na proces kroz koji dete razvija znanje.

Važno je i da izbegavate poređenja sa braćom, sestrama ili drugovima iz odeljenja. Svako dete ima svoj tempo učenja, a stalno poređenje može dodatno da pojača osećaj da mora da bude bolje od drugih kako bi bilo dovoljno dobro.

Kako da razgovarate sa detetom koje se plaši da pogreši

Ako primetite da dete izbegava odgovaranje ili se uznemiri kada treba da pokaže znanje, pokušajte da ga saslušate bez kritikovanja. Pitajte ga šta mu je najteže u takvim situacijama i čega se konkretno plaši. Možda ga brine reakcija nastavnika, možda se plaši podsmeha vršnjaka, a možda ima utisak da ne sme da razočara porodicu.

Umesto da mu odmah kažete da nema razloga za brigu, pokažite da razumete njegov doživljaj. Rečenice poput "Razumem da ti je neprijatno kada svi gledaju u tebe" ili "Ne moraš sve da znaš odmah, važno je da pokušavaš" mogu da otvore prostor za iskren razgovor.

Ako je strah izražen, razgovor sa nastavnikom može pomoći da se pronađe način da dete postepeno stekne sigurnost u učionici. Ako se uznemirenost dugo zadržava, utiče na spavanje, svakodnevno funkcionisanje ili dovodi do upornog izbegavanja škole, korisno je potražiti savet školskog psihologa ili drugog stručnjaka.

Samopouzdanje se gradi kroz osećaj sigurnosti

Detetu nije potrebno da bude najbolje u svemu kako bi razvilo zdravo samopouzdanje. Potrebno mu je da zna da može da pita kada nešto ne razume, da pokuša ponovo kada pogreši i da zbog neuspeha neće izgubiti podršku ljudi koji su mu važni.

Kada roditelji i nastavnici greške posmatraju kao priliku za učenje, dete dobija više prostora da istražuje, razmišlja i razvija svoje sposobnosti. Neće svaki strah nestati odmah, ali svaki pokušaj u sigurnom okruženju može da mu pomogne da postane slobodnije i samostalnije.

Škola nije mesto na kojem dete mora stalno da dokazuje da sve zna. To je prostor u kojem treba da uči, postavlja pitanja i napreduje. Kada shvati da njegova vrednost ne zavisi od jedne ocene ili pogrešnog odgovora, lakše će se suočavati sa izazovima i verovati u ono što može da postigne.

(Ona.rs / KruševacGrad)