"Mrzim što odgajam dete u Dubaiju“: Hana se našalila na račun roditeljstva, a Srpkinje će je posebno razumeti

Podizanje malog deteta podrazumeva mnogo više od ljubavi, strpljenja i neprospavanih noći. Tu su i svakodnevna logistika, organizacija vremena, potraga za mestima na kojima dete može bezbrižno da se igra, ali i večita dilema kako obaviti nešto za sebe, a istovremeno pronaći zanimaciju za mališana. Zato će se mnogi roditelji, posebno oni koji žive u Srbiji, prepoznati u situacijama koje su nam postale toliko uobičajene da više ni ne razmišljamo koliko bi roditeljstvo moglo da bude jednostavnije kada bi okruženje bilo prilagođenije deci.

Upravo zato je jedna objava na Instagramu privukla pažnju. Mama po imenu Hana, koja ima 34 godine i pre godinu dana se preselila u Dubai, odlučila je da pobroji sve ono što navodno ne podnosi otkako dete podiže u ovom gradu. Međutim, njena lista nije kritika u pravom smislu te reči, već duhovito nabrajanje pogodnosti koje roditeljima u Dubaiju olakšavaju svakodnevicu.

Preporučujemo

„Sve što mrzim u vezi sa podizanjem deteta u Dubaiju, kao mama od 34 godine koja je napravila grešku i doselila se ovde pre godinu dana“, napisala je u uvodu, a zatim krenula sa nizom primera koji su mnogim roditeljima iz drugih delova sveta verovatno zvučali kao poprilično dobar scenario.

„Kako to mislite da su deca dobrodošla u ovom prelepom beach clubu? Užasno!“, glasi jedna od njenih prvih opaski. Za razliku od mesta na kojima roditelji moraju unapred da proveravaju da li su deca uopšte dobrodošla, u Dubaiju postoje brojni sadržaji u kojima porodice mogu zajedno da provode vreme.

Hana se požalila i na potpune strance koji njenom sinu poklanjaju balone, slatkiše i pažnju, umesto da ga posmatraju kao nekoga ko im remeti mir.

„Možemo li, molim vas, samo da nas ostave na miru?“, napisala je kroz šalu.

Jedna od stvari koje je posebno iznervirala jesu igrališta koja se nalaze duž ruta kojima svakodnevno šeta sa sinom. Kako, pita se ona, uopšte stići na odredište kada dete na svakih nekoliko metara želi da zastane i igra se?

Tu su i čiste, lepo uređene prostorije za presvlačenje beba, zbog kojih je, kako kaže, ostala uskraćena za iskustvo presvlačenja deteta na prljavom podu javnog toaleta.

Ako ste ikada pokušavali da pronađete pristojno mesto za presvlačenje deteta dok ste u šetnji, tržnom centru ili restoranu, jasno vam je zašto je ova opaska posebno duhovita. Uređen prostor za presvlačenje nije luksuz koji bi trebalo da oduševljava roditelje, već nešto što bi trebalo da bude sasvim uobičajeno.

Na njenoj listi našli su se i taksiji sa auto-sedištima za decu. „Odvratno praktično“, napisala je, nastavljajući da nabraja pogodnosti koje joj, navodno, zagorčavaju život.

Ipak, ono što je možda najzanimljivije jeste koliko je Dubai, prema njenom iskustvu, prilagođen porodicama. Igraonice u gotovo svakoj stambenoj zgradi, kafići sa dečjim kutcima, restorani sa prostorima za igru, brojna javna igrališta i sadržaji za najmlađe čine da roditelji imaju mnogo više mogućnosti za organizaciju dana.

„Još jedno ogromno igralište. Ovaj grad je apsolutno iscrpljujuć“, napisala je Hana, dok se požalila i na to što u gotovo svakom restoranu postoji prostor za igru zbog kojeg njeno dete nikada neće naučiti da mirno sedi za stolom.

Posebno joj smeta i činjenica da može da zakaže kozmetički tretman kod kuće, bez potrebe da organizuje čuvanje deteta. „Ne mogu da podnesem koliko je ovo bez stresa“, dodala je.

Na listi se našla čak i bezbednost grada. Kako kaže, niko ne vezuje bicikle lancima i ništa se ne krade, pa je njen sin, potpuno nepravedno, uskraćen za priliku da nauči kako izgleda kada vam neko ukrade stvari.

A onda dolazimo do dela koji će mnogim roditeljima biti posebno zanimljiv – različitosti i inkluzivnosti.

Božić, Diwali, Eid – njen sin ima priliku da upoznaje i proslavlja različite praznike, što je Hana predstavila kao još jednu od strašnih posledica života u Dubaiju.

„Niko me nije upozorio da će odrastati uz ovoliko inkluzivnosti“, napisala je, a kao poslednji problem navela je besplatne događaje koje zajednica organizuje povodom velikih praznika.

„Da li me to nazivate siromašnom?“, zaključila je svoju listu.

A kako izgleda roditeljstvo kada grad nije toliko prilagođen deci?

Upravo je to deo ove objave koji nas navodi da se zapitamo koliko smo se navikli na to da roditeljstvo podrazumeva i niz prepreka koje ne bi morale da postoje.

U Srbiji, na primer, roditelji često moraju unapred da razmišljaju o tome gde će presvući bebu, da li restoran ima dečji kutak, postoji li u blizini igralište i da li će dete uopšte biti dobrodošlo u određeni prostor. Čak i kada postoje sadržaji za najmlađe, oni su često koncentrisani u tržnim centrima ili pojedinačnim privatnim objektima, pa odlazak na kafu, ručak ili obavljanje svakodnevnih obaveza neretko zahteva dodatnu organizaciju.

Da ne govorimo o praktičnim stvarima poput auto-sedišta u taksiju, pristupačnih prostora za presvlačenje ili mogućnosti da roditelj obavi neki tretman u sopstvenom domu, dok dete nastavlja da se igra u poznatom okruženju.

Naravno, ni Dubai nije savršen grad za odrastanje dece i roditeljstvo, a život u njemu donosi i sasvim drugačije izazove. Ipak, Hanina objava na simpatičan način ukazuje na nešto važno: koliko infrastruktura, javni prostori i odnos zajednice prema deci mogu da utiču na kvalitet života čitave porodice.

Jer roditeljima nije potrebno da svaki restoran bude igraonica niti da se baš svuda organizuju dečje aktivnosti. Ali bi bilo lepo da ne moraju da razmišljaju o tome da li će njihovo dete nekome smetati, gde će ga presvući ili kako će ga bezbedno prevesti taksijem.

Ponekad je, izgleda, najveći luksuz upravo to da grad u kojem živite ne doživljava decu kao prepreku, već kao svoje ravnopravne male stanovnike.

(Ona.rs)