Zašto ljudi iz ovog italijanskog sela žive duže od drugih: Fenomen koji intrigira ceo svet

Prema zvaničnim podacima, Molokijo spada u takozvane plave zone. U pitanju je nenaučni termin, kojim se označavaju oblasti u svetu, u kojima ljudi žive duže od proseka i u kojima je primetna niža stopa hroničnih oboljenja

Foto: Shutterstock

Malo selo u južnom delu Italije, na mediteranskoj obali, broji tek oko dve hiljade stanovnike. Godine 2013. dospelo je na naslovne stranice mnogih svetskih medija. Razlog – u njemu živi možda najviše starih ljudi, starijih od 100 godina.

Tačnije, u kalabrijskom selu Molokijo (it. Molochio) živelo je tada čak petoro stogodišnjaka.

Kako navodi Forbes, u to vreme je počelo i istraživanje, koje je sproveo „National geographic“. Jedan od stanovnika Molokija, Salvatore Kruzo, koji je tada imao 106 godina, rekao je da je odrastao uglavnom na pasulju i smokvama, te da gotovo nikada nije jeo crveno meso.

Možda je najbolje objašnjenje dao Domeniko Romeo, još jedan stanovnik sela, koji je u to doba imao 103 godine:

- Pomalo, ali od svega.

Prema zvaničnim podacima, Molokijo spada u takozvane plave zone. U pitanju je nenaučni termin, kojim se označavaju oblasti u svetu, u kojima ljudi žive duže od proseka i u kojima je primetna niža stopa hroničnih oboljenja. Ostrvo Ikarija u Grčkoj jedno je od njih, na primer, kao i polusotrvo Nikoja u Kostariki.

Dakle, koji je razlog? Zbog čega lokalno stanovništvo živi duže od sto godina? Sada su sredstva EU i američki istraživači usmereni na to da istraže ovaj fenomen.

Jedna od hipoteza jeste da je lišavanje koje su pretrpeli kao deca, budući da su imali malo hrane na raspolaganju i da su, praktično bili primroani da duže vreme poste, odigralo izuzetno značajnu ulogu u njihovoj dugovečnosti.

Planirano je kliničko ispitivanje, koje će obuhvatiti 500 ispitanika. Oni će biti podeljeni u dve grupe. Članovima jedne grupe će biti davana hrana koju jedu savremeni ljudi, a drugi će konzumirati namirnice uobičajene za stanovnike ovog sela i to u tačno određeno doba dana.

Osnovni cilj ovog istraživanja jeste da se utvrdi kakav uticaj ima ishrana na dugovečnost ljudi, ali i da li post ima uticaja. Jedna od ideja jeste da post pokreće biološke procese, koji mogu da utiču na dugovečnost ljudi, pomažući u procesu regeneracije ćelija i zaštiti od bolesti, koje se povezuju sa starenjem, kao što su recimo dijabetes i različita oboljenja srca.

Međutim, i dalje ostaje pitanje da li bi ljudi zaista želeli da promene svoje ponašanje i navike, čak i ako bi došli do saznanja o tome šta im može pomoći da žive duže.

(Ona.rs)