Zemlje istočne Azije se često sukobljavaju oko nominacija za projekat Pamćenje sveta

Promene pravila UNESCO-a zabrinjavaju stručnjake, a pojedine zemlje se sukobljavaju oko prava na nasleđe spomenika u vezi sa Drugim svetskim ratom

Vest da Japan želi da za Svetsku baštinu UNESCO nominuje nekoliko rudnika zlata i srebra na ostrvu Sado, izazvala je bes u Južnoj Koreji, jer ti rudnici bude potpuno drugačije emocije kod stanovnika te zemlje.

Posebno je prilikom nominovanja ukazano na istoriju rudnika u periodu između 1603. i 1857. godine, koji je poznat kao period Edo. Nažalost, radnici iz Južne Koreje, koji su tu bili na prinudnom radu, pomenuti su samo stidljivo u nominaciji.

Preporučujemo

I dok stanovnici ostrva to vide kao odličnu priliku da privuku turiste iz celog sveta, budući da su rudnici otvoreni za posetioce, u Južnoj Koreji su osećanja po tom pitanju potpuno drugačija. Stanovnici te zemlje smatraju da je u pitanju pokušaj ignorisanja brutalne istorije zemlje pod japanskom okupacijom tokom Drugog svetskog rata. Procene su da je oko 1.500 Koreanaca tokom rata bilo poslato na prinudni rad u te rudnike.

Uprkos protestima južnokorejskih zvaničnika, Japan je u januaru ove godine najavio da očekuje prihvatanje nominacije, što je Ministarstvo spoljnih poslova Južne Koreje u zvaničnom saopštenju okarakterisalo kao potez kojim se ignoriše „bolna istorija prinudnog rada za stanovnike Južne Koreje“.

Nažalost, ovo nije prvi put da su lokacije koje su uvrštene u svetsku baštinu u Japanu izazvale konroverzne reakcije. Južna Koreja je kritikovala i proglašenje muzeja u Jamagučiju i Nagasakiju za svetsku baštinu, budući da nije priznat prinudni rad, na koji su tamo upućivani stanovnici Južne Koreje.

Nasuprot tome, godinama su postojale javne žalbe Japana na nedostatak transparentnosti i pravičnosti u okviru UNESCO-a. Čak je prošle godine zatražio od zvaničnika te organizacije da budu revidirana pravila konkursa nazvanog Pamćenje sveta, skraćeno MOW, koji je posvećen očuvanju dokumentovane baštine sveta.

Novo pravilo podrazumeva da zemlje koje ne mogu da se usaglase oko nominacija za taj projekat treba da uđu u „fazu dijaloga“. Stručnjaci smatraju da bi to moglo da pruži mogućnost zemljama da ulože veto na predloge o nasleđu i istoriji, što smatraju vrlo zabrinjavajućim.

- Osporavanje ne zahteva razumnu logiku, što znači da može da bude zloupotrebljeno od država članica – rekao je za CNN Kyung-Ho Suh, predsedavajući Nacionalnog komiteta Koreje za projekat Pamćenje sveta, koji pomaže u savetovanju prilikom nominacija zemlje.

Neugodne senke ratne prošlosti

Danas jedna od najposećenijih turističkih lokacija u Kini, tokom Drugog svetskog rata bila je mesto na kome su japanski vojnici počinili masakr 1937. godine. Na mestu nekadašnje „jame sa 10.000 leševa“, kako se nazivala masovna grobnica u gradu Nandžing, danas se nalazi ogromna sala, koja zauzima površinu od preko 10.000 kvadratnih metara.

Iako je još 2015. godine Kina nominovala Memorijalnu dvoranu masakra u Nandžingu, zajedno sa još nekoliko arhiva o masakru za UNESCO registar MOW-a, to je naljutilo Japan, koji pokušava da bude smatran kao „azijska demokratija, koja voli mir“, rekao je Edvard Vikers, profesor na japanskom univerzitetu u Kjušu.

- Oni pokušavaju da zaštite taj imidž, kako ga ne bi ukaljale prilično sramotne i neprijatne senke ratne prošlosti – objasnio je Vikers.

Masakr u Nandžingu je dugo bio osetljiva tema između dve zemlje, ali je ipak upisan u registar Pamćenje sveta 2016. godine, uprkos tome što je Japan iznosi otvrdnje da to nije ni pravično ni transparentno.

Glasovi žena treba da se čuju

Čini se da je Japan bio na ivici 2017. godine, kada je 14 organizacija iz osam zemalja, uključujući ne samo Kinu i Koreju, nego i Tajvan i Filipine, pored ostalih, formiralo zajedničku komisiju za nominovanje zbirke dokumenata nazvanih „Glas žena za utehu“. U njima su detaljno opisana iskustva žena iz zemalja, koje je Japan tokom Drugog svetskog rata okupirao, a koje su bile prisiljene na seksualno ropstvo.

Dugo je Japan poricao da je ratna Vlada bila direktno odgovorna za sistem „žena za utehu“. Čak je išlo dotle da je zahtevano da se uklone podaci iz američkih udžbenika o tome, kao i da Vlade mnogih zemalja širom sveta uklone obeležja podignuta u spomen tim ženama.

Ali ni to nije bio kraj, jer su japanske organizacije podnele protivnominaciju, u kojoj su „žene za utehu“ okarakterisane kao legalno zaposlene prostitutke. I kao svojevrsni dodatak, Japan je zaustavio godišnju finansijsku podršku organizaciji UNESCO tokom 2016. i 2017. godine, vršeći tako pritisak na UNESCO da ispuni zahteve za traženom reformom procesa nominovanja.

Zato je Izvršni odbor doneo odluku da obe strane treba da učestvuju u dijalogu, u nadi da bi to moglo da dovede do zajedničke nominacije. Upravo ta odredba je postala zvanična smernica 2021. godine, nakon što je Japan zahtevao sveobuhvatnu reviziju pravila.

Ipak, do danas nije došlo do dijaloga u vezi sa nominacijom „Žena za utehu“. Kako je u odgovoru za CNN navedeno iz UNESCO-a, ova organizacija će „nastaviti da traži uslove za ovaj dijalog i dalje“.

Zašto je važan UNESCO za zemlje istočne Azije?

Još jedna promena je uvedena za nominovanje za MOW. Naime, da bi zemlje mogle da apliciraju, moraju prethodno da imaju i odobrenje na nacionalnom nivou.

- Za zemlje istočne Azije, koje UNESCO status vide kao veoma važan, to je skoro kao svojevrstan pečat – rekao je Yujie Zhu, viši predavač na Istraživačkoj školi humanističkih nauka i umetnosti Australijskog nacionalnog univerziteta i dodao:

Ako imate pečat na nečemu, onda to postaje prava, autentična verzija prošlosti.

Prijave za MOW završene su u novembru, a konačna odluka neće biti doneta do 2023. godine. S obzirom na to da je 45-godišnji sastanak UNESCO-vog Komiteta za svetsku baštinu trebalo da bude održan u ruskom gradu Kazanju tokom juna, on je odložen, ali nije objavljen novi datum održavanja.

Sukob oko jevrejske istorije

Oko 20.000 Jevreja je u Šangaju našlo utočište tokom Drugog svetskog rata. Smatra se da jevrejsko nasleđe u Šangalu može da postane takođe kamen spoticanja između Kine i Japana.

Nominovanje dokumentacije o šangajskim Jevrejima u registar MOW-a je vrlo važan za razjašnjenje istorijskih činjenica, naveli su iz Vlade Kine. Cilj nominacije je „da se suprotstavi renominaciji dokumenata Sugihara sa japanske strane, što bi verovatno moglo dovesti do nepotpunog i netačnog predstavljanja tog perioda istorije od strane međunarodne zajednice“.

Tokom ove godine, na prvom mestu po doprinosu UNESCO-u u finansijskom smislu našla se Kina sa 19,7%, dok je sa 10,4% na drugom mestu Japan.

(Ona.rs)