Od drevnih hlebova do današnje trpeze: Kultura hleba u Turskoj raznolika je poput njene geografije

U Turskoj hleb zauzima važno mesto na svakoj trpezi — od seoskih kuhinja do gradskih restorana i kafića. Međutim, hleb je mnogo više od osnovne namirnice; on je živo nasleđe ovih krajeva. Duboko ukorenjena tradicija hleba u Anadoliji, jednom od najranijih centara stalnih ljudskih naseobina, seže hiljadama godina unazad, a svako arheološko otkriće širom Turske dodaje novo poglavlje u njegovoj drevnoj priči.

Ostaci vekovima starih vekni i predmeti korišćeni za pravljenje hleba pronađeni širom Turske predstavljaju opipljiv dokaz kulinarske kulture negovane i usavršavane milenijumima.

Arheološka otkrića prate najstarije tradicije pravljenja hleba sve do Anadolije

Najnovija arheološka istraživanja širom Anadolije otkrivaju drevno poreklo hleba, pružajući novi uvid u bogato kulinarsko nasleđe Turske. Na UNESCO lokalitetu Čatalhjik u Konji, arheolozi su pronašli 8.600 godina star hleb sa kvascem blizu ostataka teško oštećene peći. Ovaj hleb, koji datira iz vremena oko 6600. godine p. n. e, smatra se jednim od najstarijih ikada otkrivenih.

Slično tome, na nalazištu Kuluoba u provinciji Eskišehir, stručnjaci su otkrili ono za šta se veruje da je najstariji pečeni hleb sa kvascem na svetu, star 5.000 godina. Analize su pokazale da je hleb sačinjen od pšenice emmer i sočiva. Smatra se da je pečen na oko 140°C; komad hleba je namerno odlomljen, spaljen kao deo rituala plodnosti, a zatim zakopan blizu praga prostorije u zadnjem delu kuće. Ovo izuzetno otkriće pokazuje koliko su proizvodni i ritualni običaji bili duboko isprepletani u društvenom životu tog vremena.

S druge strane, iskopavanja u antičkom gradu Topraktepe (Irinepolis) u Karamaniju otkrila su pet ugljenisanih vekni iz perioda 7–8. veka nove ere. Stručnjaci veruju da su ove vekne možda bile sakramentalni hlebovi korišćeni tokom ranohrišćanskih obreda. Drugo arheološko otkriće donelo je kalup za hleb sa šarom u obliku dijamanta (nalik na baklavu) na ruševinama Harana u Šanliurfi, jednom od najstarijih naselja na svetu. Veruje se da je kalup napravljen pre oko 800 godina i pruža nov uvid u to kako su ljudi nekada pripremali hleb.

Pekarska blaga: Od pahuljastih peciva do tradicionalnih vekni

Ova drevna otkrića osvetljavaju duboko ukorenjenu kulturu hleba i peciva u Anadoliji. Sa istorijom koja se proteže milenijumima unazad, turska tradicija hleba i danas živi kroz bogatu raznovrsnost širom zemlje. Tradicionalne pekare i domaćice i dalje s pažnjom pripremaju desetine vrsta hlebova i peciva koristeći sastojke inspirisane lokalnim podnebljem. Možete uživati u opuštenom doručku u oblasti Crnog mora uz zlatni hleb od kukuruznog brašna, ukusno umakati tandoor hleb u tople supe u Istočnoj Anadoliji ili u centralnim krajevima poslužiti bazlamu uz jaka tradicionalna jela. Kultura hleba u Turskoj raznolika je poput njene geografije.

Najpoznatija turska pogača: pide

U Turskoj se klasični somun služi uz svaki obrok, ali širom zemlje postoje desetine regionalnih vrsta hlebova koje odražavaju lokalne sastojke, klimu i vekovnu tradiciju. Na primer, pide — mekana i debela pogača obično pečena u pećima na drva — jedna je od najpoznatijih vrsta hlebova na koju ćete često naići. Pide može imati različite forme, poput tirnak pide, tombik pide ili ramazanske pide, u zavisnosti od pripreme i serviranja. Uz različite nadeve — od sira i spanaća do proprženog mesa i mlevene jagnjetine — pretvara se u ukusno pecivo. Njena popularnost je toliko velika da se u užurbanim gradovima poput Istanbula, kao i u mirnim malim mestima, skoro na svakom koraku mogu pronaći specijalizovane pide pekare i restorani.

Turske tradicije pod UNESCO zaštitom: lavaš i jufka

Još dve vrste hleba, lavaš i jufka, zauzimaju posebno mesto u turskoj gastronomiji. Vekovima je priprema ovih hlebova u Anadoliji bila zajednička aktivnost žena, koje su razvijale tanke kore testa za zimnicu ili posebne prilike poput venčanja. Ova jedinstvena tradicija pravljenja lavaša i jufke uvrštena je 2016. godine na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Lavaš, vrsta tankog hleba, najčešće se služi uz sočne kebabe, doner, začinjene čigkofte (vegan ćufte) i druge pržene i pečene specijalitete — često se umotavaju u mekani, aromatični lavaš, stvarajući neodoljive dürüme.

Jufka, još tanja od lavaša, često se jede za doručak uz sir, što pokazuje njen jednostavan, ali bezvremenski šarm. Čak i baklava, nacionalni desert Turske, sastoji se od ultra tankih slojeva jufke.

Hleb je deo anadolskog života i kulture još od praistorije, a u Turskoj možete istražiti njegovu istoriju i uživati u mnogobrojnim vrstama koje se i danas pripremaju.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.