Skriveni biser na severu Crne Gore krije tužnu legendu
Osim kanjonom moćne reke Morače, ova crnogorska planina okružena je i fascinantnom rekom Tarom
U senci mnogo poznatijeg Durmitora, planina Sinjajevina predstavlja idealnu destinaciju za ljubitelje prirode, mira i avanture. Smeštena u severnom delu Crne Gore, važi za pravi skriveni raj.
Budući da zauzima površinu veću od 60 kvadratnih kilometara, smatra se najprostranijom u celoj zemlji, iako u turističkom smislu prednjači planina Durmitor.
Preporučujemo
Centrale Piazza – Novo urbano i poslovno jezgro na crnogorskoj obali
Dve crkve kao nemi svedoci značaja tesnaca koji i danas čuva Boku Kotorsku
Veći deo Sinjajevine je zapravo zatalasana visoravan, sa jednoličnim pejzažem kraških vrtača, poljica i travnatih glavica, ističe „Nestvarna.blog“, uz napomenu da na ovom području postoje i nešto suroviji pejzaži.
Osim kanjonom moćne reke Morače, ova crnogorska planina okružena je i fascinantnom rekom Tarom. U njenoj neposrednoj blizini je i planina Bjelasica.
Sinjajevina krije mnoge lepote
Kolokvijalni naziv ove planine je Sinjavina ili Sinja. Ono po čemu je specifična jeste mnoštvo katuna, u kojima zaklon od surovih klimatskih uslova neretko traže lokalni pastiri.
Najviši vrh Sinjajevine, Torna ili Babin zub, nalazi se na 2.277 metara nadmorske visine.
Zbog karakteristika samog terena, neretko se događa da se oblaci nad Sinjajevinom dugo zadržavaju. Mnogo duže nego u okolnom području, pa pomenuti sajt navodi da je u pitanju planina koja je „magnet za hladan vazduh i oblake“.
Staro groblje na Sinjajevini
Iako se ne zna tačno od kada je tu, na oko 1.700 metara nadmorske visine mogu se videti stari grobovi. Da li zbog lokalne legende koja ga prati ili iz nekog drugo razloga, tek taj lokalitet na Sinjajevini poznat je kao Đevojački kamen.
Legenda koja se vezuje uz njega nalik je mnogim drugim narodnim legendama, ali je ova posebno tužna.
Kako navodi „Mojacrnagora“ nekada davno su svatovi iz Drobljaka krenuli po nevestu, koja je bila negde iz Sandžaka.
Slučaj ili sudbina, vraćajući se, zatekla ih je strašna nesreća, o kojoj i danas svedoči na desetine starih grobova na Sinjajevini.
Kako je bila zima, na planini je bilo i jako nevreme, praćeno snegom i kišom. Zatim je počeo da duva jak vetar sa severa, što je dovelo i do mećave. Upravo su ih tako surovi uslovi omeli, pa nisu uspeli da pronađu put do kuće. Budući da su se izgubili i da njihova odeća nije bila dovoljna da ih zaštiti od tako surovih vremenskih uslova, to su zauvek ostali da leže u grobovima na Đevojačkom kamenu.
(Ona.rs)