Avantura kroz Severnu Makedoniju

Vreme čitanja: oko 3 min.

Mediteranski miris Dojrana - Pronađite mir i isceljenje

Foto: Promo/ Turistička organizacija Severne Makedonije

Legenda kaže da je na mestu današnjeg Dojranskog jezera bila široka kotlina sa zelenim livadama i plodnim voćnjacima. Dolinu je zalio mali izvor, a tu je živela najlepša devojka koja je ikada prošla kroz nju - zvala se Dojrana.

Svi momci, a posebno turski poglavica po imenu Kajmakam, bili su ludo zaljubljeni u nju. Dojrana nije htela da se uda za njega; volela je drugog momka. Kajmakam je bio ljut i počeo je da je proganja. Pratio je svaki njen korak, pa se jednog dana našla u bezizlaznom položaju, a da ne bi pala u ruke turskog velikaša, dotrčala je i bacila se u veliki izvor. Izvor se smilovao i da bi je osvetio, počeo je nekontrolisano da teče.

Voda je pokrivala celu dolinu. I za tren oka dolina se pretvori u prelepo jezero, lepo kao devojka Dojrana. Jezero i grad su dobili ime po lepoj devojci. Jezeru su dali ime Dojransko jezero, a gradu ime Dojran. Površina Dojranskog jezera se menja u zavisnosti od vodostaja, pa u literaturi i zvaničnim publikacijama postoje različiti podaci, u rasponu od 41,9 do 43 km2. Dojransko jezero je poznato po tradicionalnom načinu pecanja uz pomoć ptica kormorana u ogradama od trske, takozvanim mlekaricama. Mediteranski miris širom Dojrana u kombinaciji sa ukusnom tradicionalnom ribom na trsci, razlog je da posetite ovaj južnomakedonski grad.

Uvek ste dobrodošli u Đevđeliju

Đevđelija je najjužniji grad Severne Makedonije. Klima nalik Kaliforniji, lakoća komunikacije, prelepa stabla maslina, sveprisutni osmesi. Region je oduvek bio glavno središte za putnike i robu koja putuje iz Evrope na Bliski istok i obrnuto. Izgradnjom železničke pruge Skoplje-Đevđelija-Solun 1873. godine i autoputa Skoplje-Đevđelija, ovo mesto postalo je veliki transportni koridor. Đevđelija se nalazi na 64 metra nadmorske visine i podložna je mediteranskoj klimi, posebno Egejskom moru. Ovakvi klimatski uslovi omogućavaju da mediteransko voće poput smokava, nara, maslina, mandarina i limuna raste u ovom mediteranskom regionu.

Zapadno od Đevđelije, u dolini Konske reke, nalazi se retka i jedinstvena balkanska zimzelena vrsta poznata kao "Goli čovek" (Arbutus andrachne). Đevđelija, kao i Strumica, ima jedno od prvih vrela izgrađenih na evropskom tlu još od rimskih vremena. Poznata širom regiona po svojim lekovitim svojstvima i ljubaznom osoblju, Negorska banja je mesto opuštanja koje se ne sme propustiti kada ste u Đevđeliji. Banja Negorski se nalazi u blizini sela Negorče, 4 km od Đevđelije. Temperatura vrela je 36–50 °C, kvalitet izvora je natrijum sulfat, a u blizini tople vode se nalazi termalno blato.

Voda i blato imaju banjsko dejstvo u lečenju nerava, reumatizma, posttraumatskih stanja i povreda mekih tkiva. Smeštene u podnožju Kožufa, banje su okružene sa 36 hektara guste šume. Na površini od oko 25 hektara, banjski kompleks se razvio u moderan zdravstveno-turistički centar. Pored mediteranskog karaktera, naša Đevđelija je poznata i kao makedonsko-grčki Las Vegas zbog velikog broja kazina u blizini.

Tikveški vinogradi

Tikveš je centar makedonske proizvodnje vina i proizvodi vino više od 120 godina. Najčešće vrste crnog vina su: Vranac, Merlo, Kaberne Sovinjon, Stanušina, Pinot Noir, Kavadarka. Za belo vino: šardone, belan, muškat, rizling, sovinjon blan, smederevka, muškat otonel, tamjanika i žilavka. Centralna makedonska vinska regija Vardarska dolina proizvodi 85% celokupne proizvodnje vina u Makedoniji. Ako dođete u septembru, ne propustite godišnji Tikveški grozdober festival sa branjem grožđa, degustacijom vina i muzičkim koncertima.

Foto: Promo/ Turistička organizacija Severne Makedonije

Govoreći o vinskim festivalima, kada najveći deo zapadne hemisfere slavi Dan zaljubljenih, Makedonci slave Svetog Trifuna, zaštitnika baštovana i vinara. Postoji mnogo festivala širom zemlje na kojima vinari obrezuju svoje vinove loze i žele sebi bogatu godinu. Makedonija pripada svojoj zoni proizvodnje vina IIIC-b. Jednostavnim ljudskim jezikom to znači da naša zemlja godišnje ima između 270 i 300 sunčanih dana. Dani su topli i sunčani, ali su noći hladne, što može da odloži sazrevanje grožđa.

Sa svojim jedinstvenim spojem mediteranske i kontinentalne klime, ogromnim plodnim tlom i 30-vekovnom tradicijom vinogradarstva, Severna Makedonija proizvodi ukusna sveža bela vina, atraktivna slatka roze vina, crvena vina, pa čak i penušava vina. Kao što vidite, u dobrom smo društvu sa drugim regionima u ovoj zoni koji još nisu pomenuti. Južna Francuska, Korzika, Španija i južna Italija. Makedonski vinari širom otvaraju vrata za sve posetioce koji žele da probaju kvalitetno vino i tradicionalnu makedonsku hranu.

(Ona.rs/PR)