Neuništiva Sulejmanova džamija: Opstala i pored brojnih zemljotresa, a štite je nojeva jaja

Kako kažu, u njenu izgradnju potrošeno je 3.000 kilograma zlata, a gradilo ju je oko 4.000 radnika

Jedna od najistaknutijih ličnosti u istoriji Turske je sultan Sulejman Veličanstveni, veliki osvajač i vladar, čiji privatni život kroz istoimenu seriju je mesecima pratio i naš narod.

Među simbolima njegove neprikosnovene vladavine jeste džamija Sulejmanija, izgrađena polovinom 16. veka na brdu sa kog "puca" pogled na čitav grad i zato je sa pravom nazivaju lepoticom Instanbula.

Preporučujemo

Njen graditelj je čuveni arhitekta Mimar Sinan, koji je izradio najveće monumentalne građevine u turskom carstvu.

- Postoji legenda da je sultan Sulejman dugo razmišljao o podizanju velike džamije ali nije mogao da odluči na kom mestu da je sagradi. Kažu da je usnio san u kojem mu se ukazao Muhamed i za ruku ga odveo na brdo koje se nalazi iznad današnjeg grada i ukazao mu na to mesto.

Odmah je pozvao Sinana i tražio mu da počne sa radovima. Sulejmanija je u narodu poznata i kao džamija koja nikad neće biti srušena.

Struktura građevine je tako jaka da je preživela na stotinu zemljotresa, a da se na zidovima nisu pojavile ni najmanje pukotine, kaže za RINU Paulina Ionota, turistički vodič iz Instanbula.

Džamija Sulejmanija građena je sedam godina, a prema nekim istorijskim spisima za njenu izgradnju utrošeno je preko 3.000 kilograma zlata, a na njoj je radilo skoro 4.000 radnika. I dan danas svojom raskošnošću i veličanstvenom arhitekturom privlači veliki broj turista iz celog sveta.

Ova građevina izdvaja se od ostalih i po neverovatnoj akustičnosti, a glas imama se u roku od samo tri sekunde može čuti i na drugom delu džamije.

- Arhitekta Mimar Sinan na ovoj građevini pokazao je svoju neprikosnovenost u tadašnjem graditeljstvu. Unutar džamije ugrađen je ventilacioni sistem, a u vremenu kada električna energija još nije bila ni na vidiku, Sulejmanija je bila osvetljena sa 275 uljanih lampi. Posebno zanimljiva je njegova zaštita zidova od paukovih mreža. On je svuda između lustera postavljao nojeva jaja, jer njihov miris kad se sasuše tera insekte i paukove. Na samom početku bilo je postavljeno oko 300 nojevih jaja u džamiju, a za nekoliko vekova mnoga od njih su ili polupana ili pokradena i ostalo ih je samo oko tridesetak - ističe Paulina.

Da je džamija ogromnih dimenzija najbolje govori i činjenica da u jednom trenutku u njenu unutrašnjost može da stane i do 10.000 ljudi, a u dvorištu se nalazi grob njenog tvorca Mimara Sinana.

- Sa platoa ispred džamije pruža se veličanstven pogled na Galatu, Zlatni rog i Bosfor. Ova džamija uz Aja Sofiju definitivno je najposećenija lokacija u Turskoj. Ljudi iz celog sveta, islamske ali i drugih veroispovesti dolaze ovde da udahnu dašak slavne istorije, jer ovde gde god da zakoračite, to mesto sa sobom nosi bogatu priču, zaključuje Paulina.

(Ona.rs/RINA)