Vode iz više od čak stotinu reka napajaju najviše jezero u našoj zemlji
Jezero prati i jedna legenda
Na nadmorskoj visini nešto većoj od 1.200 metara, na području opštine Surdulica, na jugoistoku naše zemlje nalazi se akumulaciono jezero, koje je na drugom mestu u Srbiji po površini. Ipak, zbog nadmorske visine na kojoj se nalazi, Vlasinsko jezero se smatra najvišim u celoj zemlji.
Četiri planine okružuju ovo jezero i to Čemernik, Gramada, Vardenik i Plana, ističe „Srbijapodlupom“.
Brojni vodotokovi
Izuzev reka Vlasine, Čemernice i Jerme, za napajanje Vlasinskog jezera zaslužne su i Lisinska, Ljubatska i Božička reka, kao i reka Strvna, te pritoke svih njih, tako da više od čak stotonu reka pripadaju slivu ovog jezera.
Da sve bude još interesantnije, većina tih vodotokova kroz namenske cevi i kanale utiču u Vlasinsko jezero i tako ga napajaju.
Procenjuje se da su oko 60 kilometara dugački svi ti kanali. Najduži je kanal koji je vezan za Božićku reku i iznosi 22 kilometra. Ukupno 16 kilometara je dug kanal od reke Strvne, a koji kilometar je kraći kanal koji je vezan za reku Čemernicu. Sa dužinom od 7,5 kilometara, najkraći je onaj koji u jezero dovodi vodu iz reke Jerme.
Legenda o Vlasinskom jezeru
I mada su plutajuća ostrva, po kojima je Vlasinsko jezero poznato, naročito interesantna, za ovu lokaciju vezana je i jedna, posve zanimljiva legenda, ističe „Turizamusrbiji“.
Očekivano, reklo bi se, ako se uzme u obzir koliko je zapravo ovo jezero fascinantno u svakom smislu.
Glavni akter ove legende je bik, ali ne običan bik, već onaj koji je živeo u vodama ovog jezera. I nije to bio „dobar“ bik, budući da je prilično štete naneo ljudima, koji su u okolini jezera u to doba živeli. Tačnije, životinjama koje su ljudi dovodili u blizinu jezera, kako bi pasle travu.
Neretko se događalo, veli legenda, da uz riku, taj bik iz voda Vlasinskog jezera izroni na obalu i da jednostavno usmrti životinje.
Suvišno je reći da je lokalno stanovništvo muku mučilo sa ovom napasti. Sve to je navelo jednog kovača da svoju ideju sprovede u delo. Zato je uzeo jednog vola i okovao mu rogovoe uz pomoć gvožđa.
Upravo taj vo će i biti zaslužan za rešenje situacije, koja je brinula mnoge ljude u to doba.
Kada je jednu noć bik izronio iz voda Vlasinskog jezera, slučaj je hteo da ugleda baš onog vola koga je kovač prethodno „opremio“ za taj napad. Vrlo brzo nakon pokušaja napada, vo se ustremio na napadača i proboo ga rogovima, koji su prethodno okovani.
Čudovište se vratilo u Vlasinsko jezero.
Ali tu se legenda ne završava...
Iako su lokalni stanovnici mogli da odahnu, budući da bik iz Vlasinskog jezera nije više izranjao, ipak se zbilo da je još jednom to učinio. Dogodilo se to u drugoj polovini 19. veka i to u periodu pre nego što su izbili kako Srpsko-turski rat, tako isto i Rusko-turski rat. Tako barem navodi legenda.
(Ona.rs)