Kilometrima duga plaža znak je raspoznavanja jednog grčkog letovališta
Ona je i nosilac „Plave zastave“
Prekrivena finim, sitnim peskom, plaža u Asprovalti obeležje je tog grčkog letovališta, u kome rado odmaraju i mnogi turisti iz naše zemlje. Iako je pretežno peščana, budući da ima dužinu od oko 11 kilometara, na njoj se mogu videti i delovi prekriveni sitnijim šljunkom. Pretežno neposredno pred ulazak u more.
Plaža u Asprovalti je i nosilac „Plave zastave“, navodi „Visitasprovalta“.
Letovališta povezana plažom
Ljubitelji šetnje koji letuju u tom delu Halkidikija koriste priliku da posete i druga letovališta, budući da je plaža u Asprovalti praktično povezana sa plažom u obližnjoj Nea Vrasni.
Šetnja uz more traje tek oko deset minuta, ističe „Feelgreece“.
Inače, plaža je lepo organizovana, ali posetiocima se nudi mogućnost i da uživaju u delovima plaže koji su slobodni, odnosno na kojima nema sadržaja, poput ležaljki i suncobrana, te ugostiteljskh objekata.
Uz tuševe i kabine za presvlačenje, na prostranoj plaži ovog grčkog letovališta postoje i sportski tereni, ali i grališta za najmlađe.
Letovalište za mirniji odmor
Oko 75 kilometara deli Asprovaltu od gradova Soluna i Drama, sa kojima je ovo letovalište u oblasti Halkidikija odlično saobraćajno povezano.
U mestu postoje svi sadržaji, koji su turistima potrebni za mirniji odmor. Supermarekti, prodavnice različite robe, ali i kafići i restorani, bez sumnje mogu da upotpune odmor na ovoj destinaciji.
Posebno je interesantna crkva posvećena Svetom Georgiju, koja se u Asprovalti nalazi. Uz mnoge druge relikvije, te bogatu biblioteku, u ovoj svetinji se čuva i nekoliko značajnih ikona. Među njima su posebno interesantne dve, koje su izrađene tehnikom zlatoveza, ističe grčka „Vikipedija“. Dve ikone na kojima su prikazani Presveta Bogorodica i Sveti Đorđe, koje datiraju iz perioda između 16. i 17. veka, kao i ikona koja prikazuje Svetog Nikolu, takođe se smatraju značajnim.
Muzej folkora je još jedna od zanimljivih lokacija u ovom mestu, kao i manastir posvećen Svetom Georgiju, koji se nalazi na obroncima obližnje planine Kerdilio. Manastir datira iz druge polovine 16. veka, čemu svedoče i prvobitne freske iz tog perioda, čiji ostaci su danas vidljivi najpre u oltaru.
U podnožju planine se danas nalazi i značajno arheološko nalazište, odnosno ostaci drevnog grada, osnovanog najverovatnije u periodu vladavine Filipa Drugog.
(Ona.rs)